Beograd 26.03.2021. Ruski dobrovoljac Albert Ahsarbekovič Andijev, koji se u redovima Vojske Jugoslavije borio na Kosovu i Metohiji tokom 1999. godine sahranjen je 22. marta 2021. godine uz najviše vojne počasti na Centralnom groblju u Beogradu.
O liku i delu Alberta Ahsarbekoviča Andijeva govorio je brigadni general u penziji Stojan Konjikovac, jedan od Albertovih starešina iz vremena odbrane Srbije od NATO agresora.
"Albert Andijev je rođen 3. decembra 1970. godine u mestu Eljhotovo, na Vladikavkazu u Severnoj Osetiji, Ruske Federacije. Potiče iz ugledne, patriotske porodice koja je poznata po rvačkim šampionima. I sam je bio uspešan u tom sportu. Kada je 1999. godine počela NATO agresija na Srbiju, spakovao se i vozom došao u Beograd 28. marta. Došao je spreman da svoj život položi za Srbiju i uzvišenu ideju odbrane pravoslavlja koja je ispunjavala njegovo srce i dušu.
Od 12. do 23. aprila 1999. godine, rame uz rame sa pripadnicima 72. specijalne brigade, branio je Košare i borio se protiv desetostruko jačeg neprijatelja. Nakon toga, Albert dolazi u našu, i njegovu, herojsku 549. Motorizovanu brigadu Priptinskog korpusa. Bio je elitni profesionalac, neustrašiv i prekaljeni borac, čovek od poverenja, nadasve hrabar, spreman na svaku žrtvu za svoje drugove i jedinicu.
U jednoj visoko rizičnoj antiterorističkoj akciji 5. maja, u selu Budakovo, kod Suve Reke, ranjen je u ruku i izgubio je desno oko. Govorio je uvek: „Nisam ja izgubio oko, ja sam ga ostavio tamo i kada svi razlozi nestanu imam makar taj jedan razlog da se vratim na sveto Kosovo i Metohiju i potražim svoje oko“.
U odlučujućoj bitci, ne obazirući se na "Milosrdnog anđela" koji je sejao samo smrt, posipajući 24 puta naše položaje tepih-bombama koje su spržile Paštrik, Albert je sa braniocima na granici, držao položaje, čistio zaostale džepove od agresora. On je sanjao i verovao u slobodu sa svojim saborcima izvršavajući naredbu „Nema nazad, iza je Srbija“!
Do kraja rata bio je na položajima na samoj državnoj granici. Nošen idejom pravdoljublja, boreći se na strani istine, dao je doprinos i u odbrani pravoslavlja u Makedoniji 2001. godine.Posle rata, ostao je da živi u Srbiji, oženio se Srpkinjom, dobio sina i dao mu ime Lazar, simbol srpske žrtve, stradanja i večnosti. Srbiju je voleo kao i Rusiju.
Albert Ahsarbekovič Andijev, novi je srpski i ruski Rajevski! Taj njegov prethodnik, takođe ruski dobrovoljac, pukovnik Nikolaj Nikolajevič Rajevski, ostavio je 1876. godine u Adrovcu, u krvavoj borbi protiv Turaka, svoje srce da zauvek počiva u Srbiji.
Hrabrost, dostojanstvo i žrtva Alberta Andijeva, našeg Rajevskog 20. veka, čine da se veze dva bratska naroda, kroz zajedničku patnju i stradanja, ali i kroz borbu za slobodu koja nema cenu, vinu u nebesa!
Zajedničko osećanje pripadnosti slovenskoj i pravoslavnoj zajednici, obostrano poštovanje i uzajamna podrška i pomoć, jeste Albertovo zaveštanje svim Srbima i Rusima u budućnosti! Mi ga moramo negovati i razvijati, čuvajući vazda živo sećanje na život i delo Alberta Andijeva.
Uprkos tome, beskompromisan i čvrst u svojim stavovima, do zadnjeg trenutka odan svojoj brigadi, odlazi u grob bez državljanstva Republike Srbije što ga je mnogo bolelo. Na večnu stražu sa drugim saborcima, u legendu, odlaziš i ti Alberte.
Ispraćaju te tvoji saborci i sav srpski rod koji ti je zahvalan za sve što si učinio za našu, i tvoju Srbiju. Počivaj u miru i spokoju, junače naš!
Akademija Vidovdanskih vitezova srpskih dodelila je Albertu statuu srpskog viteza 2019. godine, nosilac je spomenice 20 godina od NATO agresije, spomenice PJP sa mačem. Za zasluge u borbi nagrađen je pištoljem 1999. godine.
Na mesto večnog počinka, sanduk sa Andrejevim telom preneli su njegovi saborci ratni veterani a veliki broj ljudi je odao poslednju počast velikom heroju
Od junaka i heroja Alberta Andijeva oprostio se u ime "Društva srpskih domaćina" prof dr Miladin Ševarlić govorom:
