Beograd 19.04.2021. Udruženje radnika na internetu uputilo je pismo Predsedniku Narodne skupštine sa molbom da se predstavnicima Udruženja dozvoli prisustvo i obraćanje narodnim poslanicima na sednici Skupštine 21. aprila, na kojoj će se naći predlog izmena Zakona o porezu na dohodak građana.

Pismo upućeno predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije prenosimo u celosti:

Predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije,
g-dinu Ivici Dačiću

Udruženje radnika na internetu obraća Vam se zahtevom da prisustvuje predstojećoj sednici, na kojoj će se raspravljati o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak gradjana i Zakona o obaveznom socijalnom osiguranju po Predlogu Vlade Republike Srbije.

Cilj ovih izmena koje je predložila Vlada jeste regulisanje poreskih obaveza fizičkih lica koja prihoduju iz inostranstva poznatijih pod nazivom ‚‚frilenseri” za period od 1. 1. 2015. do 30. 9. 2021. godine i utvrdjivanje poreske obaveze za period od 1. 10. 2021. godine, pa do donošenja Zakona o fleksibilnim oblicima rada, koji će regulisati prava i obaveze ovih lica ubuduće.

Navedene izmene i dopune, nažalost, ne uvažavaju prekarni položaj frilensera. Od oktobra 2020. godine, kada je Poreska uprava prvi put poslala javni poziv frilenserima i obavestila ih da su poreski obveznici, ovoj zajednici koja broji približno 100.000 ljudi u Srbiji i uključuje ranjive demografske grupe, blokiran je život i onemogućen rad.

Poreska uprava je dužna da edukuje i informiše gradjane o njihovim pravima i obavezama kroz davanje besplatnih saveta, a za pomenutu grupaciju ne postoji niti jedan materijalan dokaz da je tako nešto nadležni poreski organ ikada učinio.

Sama Poreska uprava nije primenjivala Zakona o porezu na dohodak gradjana (član 91. stav 2), koji nalaže da nadležni poreski organ najkasnije do 31. 12. svake godine opštim javnim pozivom poziva gradjane na podnošenje poreskih prijava.

Takodje treba imati u vidu činjenicu da je Nacionalna služba za zapošljavanje posredovala u angažovanju nekoliko hiljada srpskih državljana od strane inostranih kompanija bez ikakvog informisanja korisnika ovog državnog organa o tome šta su
njihova prava i obaveze, čime ih je svesno dovela u nepovoljan položaj u kojem se trenutno nalaze.

Želimo da ukažemo kako se ovim izmenama i dopunama po predlogu Vlade, navedeni problem ne rešava, već samo uvećava. Smatramo da predlog Vlade nije uvažio nekoliko veoma važnih činjenica:

• Dug koji će ova lica imati po predlogu rešenja koje predvidja Vlada i dalje jenerazumno visok. Ovo rešenje lica koja su prihodovala do 460 evra u poslednjihšest godina oslobadja od plaćanja bilo kakvog duga, ali zato većinu frilenserakoji su baveći se ovim poslom zaradjivali više od toga, odvodi u dužničko ropstvo narednih deset godina. Po ovom rešenju, neko ko je zaradjivao uproseku 1000 evra dugovaće državi 11.500 evra, neko ko je zaradjivao 1500 evra dugovaće 22.500 evra, a dug osobe koja je zaradjivala 2000 evra iznosiastronomskih 33.000 evra. Uz ove visine duga, Vladino rešenje izmenama kojepredlaže, jeste reprogram koji predstavlja dužničko ropstvo. Vlada produžavareprogram sa zakonskih pet na deset godina, ali upravo taj postupak govori da idržava shvata da su iznosi duga ogromni i da ih je teško otplatiti u nekomrazumnom roku (dve do tri godine).
  
  
• Ovim izmenama takodje se reguliše i visina tekuće poreske obaveze čije ćeplaćanje, zajedno sa plaćanjem duga, početi 1. 10. 2021. godine. Poreska obaveza iznosi od 40% do 60% svakog primanja jer se ukidaju normirani troškovi u procentu od 43% i neoporezivi deo iznosi samo fiksnih 18.300 dinara, što nije proporcionalno realnim troškovima rada koje ima frilenser. Tekuća poreska obaveza uz otplatu duga čini da ukupno poresko opterećenje iznosi 70% od prihoda.
  
  
• Samo rešenje je vrlo nepravedno i diskriminišuće prema različitim kategorijama frilensera. Predlog ima za cilj da zaštiti socijalno ugrožene, ali ne može se proglasiti socijalno ugroženim lice samo po jednom kriterijumu – visini prihoda od rada preko interneta u prethodnom periodu. Socijalno ugroženih ima u svim platnim razredima. Medju nama ima mladih majki, lica sa invaliditetom, lica sa tek završenim studijama i ostalih. Samohrana majka dvoje dece, a koja je zaradjivala 1000 evra i kojoj je rad preko interneta jedini izvor prihoda više je socijalno ugrožena nego stalno zaposleno lice koje je prihodovalo do 500 evra uz frilens kao dodatni izvor prihoda. Ovakvo rešenje može pravilno da tretira socijalno ugrožene samo ako se sprovodi Zakon o socijalnoj karti i kao takav on je diskriminušići.
  
  
• Predsednik Republike Aleksandar Vučić je nekoliko puta u svojim javnim nastupima priznao da je bilo propusta države i da treba utvrditi „od kada“ će se plaćati porezi. Vlada u svojim predlozima rešenja uporno ignoriše predsednikovo „od kad“ i potražuje sve poreze i doprinose za prethodnih šest godina (pet prethodnih i tekuća). Medijsko obraćanje predsednika države ujedno je i javno obećanje velikom broju ljudi iz frilens zajednice, koje predložene izmene Vlade ne uvažavaju.
  
  
• Nametanje otplate na rate u trajanju od deset godina, imajući u vidu ekonomsku krizu koju je izazvao korona virus i koja će po ocenama stručnjaka potrajati narednih nekoliko godina, dodatno otežava položaj ovih lica. Frilensing karakteriše nesigurnost posla, nemanje kontinuiteta i odsustvo stalnog radnog angažovanja, a država Srbija nema mehanizme da utiče na stranog poslodavca koji nema sedište u Srbiji da bi zaštitila svoje državljane. Zato postoji velika opasnost da ova lica neće u budućem periodu moći da ispunjavaju svoje obaveze preuzete reprogramom, što će im stvoriti dodatne probleme.

Budući da je Udruženje radnika na internetu jedino legitimno i reprezentativno u Republici Srbiji i bavi se navedenim licima zastupajući njihove interese, smatramo da je prisustvo sednici i obraćanje poslanicima Narodne skupštine neophodno u demokratskom društvu kao što je naše i da se na taj način uvažava svrha zbog koje Narodna skupština kao zakonodavna institucija postoji.

Dozvolite nam da obraćanjem Skupštini pojasnimo koji je put rešenja. Želimo da damo priliku poslanicima da prepoznaju vrednost ovih mladih ljudi i pomognu da opstane jedna od retkih zdravih grana privrede koja se razvila bez ikakve pomoći države i kojoj treba omogućiti da se održi u životu i nastavi da raste. To se može učiniti samo pravilnom i dobrom analizom prirode posla i nalaženjem adekvatnog
poreskog tretmana za ovu vrstu radnika, kao što su to već učinile zemlje u okruženju (Makedonija, Bosna i Hercegovina).

U suprotnom, stupanjem na snagu ovih izmena, država će dovesti u izuzetno tešku situaciju na desetine hiljada ljudi i njihovih porodica i ugasiti frilensing u Srbiji.

Istrajavanje u nametanju ovakvog „kompromisa“ nije ništa drugo do uništavanje budućnosti zarad prošlosti.

Sa poštovanjem,

Udruženje radnika na internetu

Aktivnosti URI možete pratiti na njihovom sajtu OVDE kao i na Facebook stranici OVDE

• Ostali gradovi
• Udruženje radnika na internetu
• Freelancer
• Frilenser Srbija