Beograd 12.08.2021 Usled požara koji je zahvatio pet hektara deponije u Vinči koji je tinjao od subote uveče, dim i nesnosan smrad prekrili su više opština u prestonici Srbije.
Pri sagorevanju širokog dijapazona toksičnih jedinjenja nije moguće tačno predvideti šta se sve može osloboditi u atmosferu, pa je sve veći broj građana zabrinut za trenutne, ali i dugoročne posledice po zdravlje i respiratorni sistem.
Na koji način da se zaštitite ukoliko ste prethodnih dana boravili napolju i koje preventivne mere možete da primenite, otkriva dr Tanja Pavlović, specijalista interne medicine i subspecijalista pulmologije iz MediGroup sistema.
"Dugoročno izlaganje štetnim česticama i gasovima dovodi do povećane hiperreaktivnosti disajnog puta, sklonosti respiratornim infekcijama usled pada imunološke odbrane i povećane sklonosti alergijama, ali i razvoja ozbiljnih plućnih oboljenja, pa i karcinoma pluća. Kratkoročno udisanje štetnih čestica i gasova, uglavnom se manifestuje pojavom respiratornih simptoma i hiperrekativnošću disajnog stabla. Svakako, izlaganje ovim materijama rezultira smanjenim kvalitetom života", ističe dr Pavlović.
Prema njenim rečima, najvažnija mera prevencije je svakako izbegavanje boravka u spoljašnjoj sredini, a ukoliko i boravite napolju, preporučljivo je da nosite nano maske čija upotreba smanjuje količinu štetnih čestica i gasova koje udišete.
Pluća su organ koji je prva barijerija prolaska štetnih čestica i gasova, pa su zato štetni efekti aerozagađenja po zdravlje najviše uočljivi kod disajnih organa. Udisanjem zagađenog vazduha, štetna jedinjena prodiru do najsitnijih delova pluća - alveola, gde se preko alveokapilarnih membrana vrši razmena gasova u našem organzmu. Odatle se smeša gasova putem krvi dalje prenosi u srce i druge organe.
Važne napomene prilikom ulaska u zatvorene prostorije
Građani koji su napolju izloženi ovom vazduhu prilikom ulaska iz spoljašne sredine u zatvorene prostorije, poželjno je da skinu garderobu koju su nosili i stave na pranje, istuširaju se kako se štetne čestice i gasovi ne bi zadržavali na garderobi i koži i odatle dodatno udisali u zatvorenom prostoru.
"Izbegavajte stvaranje dodatnog zagađenja u prostoru gde se nalazite - spremanje hrane na visokim temperaturama, korišćenje hemijskih sredstava, aromatizovanih osveživača prostora", savetuje dr Pavlović i napominje da je u ovakvim situacijama preporučen unos povećane količine vode, hrane i suplemenata bogatih antioksidansima.
Da li je provetravanje prostorija u ovom slučaju efektno i na koji način ga je potrebno činiti?
U ovakvim situacijama, ne treba provetravati prostorije prirodnim putem s obzirom na to da je spoljašnji vazduh zagađen.
"Idealno je, ukoliko su građani u mogućnosti da koristite aparate za prečišćavanje vazduha u zatvorenom prostoru koji ambijentalni vazduh oslobađaju od štetnih čestica i gasova. Ukoliko se koriste klima uređaji, neophodno je voditi računa o čistoći filtera koji se u njima nalaze", ističe dr Pavlović.
Prema njenim rečima, u situacijama povećanog aerozagađenja najugroženiji su bolesnici sa hroničnim bolestima pluća i srca, deca i starije osobe. Osetljiva kategorija su svakako i trudnice.
Na šta bi roditelji trebalo da obrate pažnju kada je reč o boravku dece napolju?
U periodima povećanog aerozagađenja potrebno je izbegavati boravak dece napolju. Ukoliko su roditelji u mogućnosti idealno je u tim periodima otputovati na planinu ili more. Po stabilizaciji situacije poželjno je da deca ukoliko su u gradu što više borave u parkovima / zelenim površinama.
Poželjni preventivni pregledi
Preventivna medicina je najbolji način očuvanja dobrog zdravstvenog stanja, ali i ranog otkrivanja bolesnih stanja. Često se upravo u ovakvim situacijama, prepozna određen broj pacijenata sa respiratornim bolestima, smatra dr Pavlović.
"Svakako je preporuka da posetite svog lekara, ukoliko imate respiratorne tegobe javite se na pregled pulmologu. Savet za terapiju ukoliko je potrebna, preporuka za korišćenje suplemenata, ali i preventivno ponašanje - dragoceni su za očuvanje dobrog zdravstvenog stanja", zaključuje dr Pavlović.