Predstavnici Šumske uprave Brus inženjer Radica Stanković, inženjer Vladica Atanasković i reonski lugar Dragan Mićić u saradnji sa Osnovnom školom „Branko Radičević“ obeležili su Svetski dan šuma, 21. mart 2016. godine , i tim povodom zajedno sa učenicima i nastavnicima zasadili sadnice Pančićeve omorike i Gorskog javora u dvorištu Osnovne škole.
Radnici ŠU Brsu su ovu priliku iskoristili i da ispričaju đacima nešto više o Danu šuma i značaju šuma za ljude i planetu Zemlju kao i da ih upoznaju sa radom i organizacijom ŠU Brsu.
"S namerom da se ukaže na značaj šuma i njihov uticaj na opstanak čovečanstva, generalna skupština Evropske poljoprivredne konfederacije donela je 1971. godine odluku da se 21. mart proglasi Svetskim danom šuma. Ovu ideju prihvatila je i podržala organizacija Ujedinjenih Nacija a Svetski dan šuma se obeležava u celom svetu.
Šume pokrivaju preko 30% ukupnih kopnenih površina na planeti ili oko 4 milijarde hektara. U Srbiji se trenutno nalazi 29,1% pod šumama, ili oko 3 miliona hektara, a trebalo bi da zahvataju oko 41% i od suštinskog su značaja za opstanak ljudi i životinja.
One pružaju hranu, sklonište i utočište. U šumama se može naći veliki broj lekovitog bilja koje je od izuzetne važnosti za zdravlje ali štite od poplava, erozije, klizišta, zatim čuvaju zalihe čiste vode i proizvode kiseonik. Šumska prostranstva opravdano se nazivaju plućima planete, jer apsorbuju velike količine ugljen-dioksida, stvarajući kiseonik koji udišemo ali i smanjuju količinu štetinih gasova, utiču na smanjenje efekta staklene bašte i na taj način imaju veliki značaj u borbi protiv klimatskih promena.
Šume su neophodne za prirodnu ravnotežu života na Zemlji. Međutim, šume su se vekovima nemilosrdno krčile da bi se stvarao prostor za nova naselja, fabrike, saobraćajnice itd. Uništavanjem šuma nastaju ekološke promene sa štetnim posledicama, prvenstveno promene zemljišta i klime, a samim tim i nestanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta. Svesni svih ovih opasnosti i u cilju očuvanja šuma, uveden je koncept održivog gazdovanja šumama i povećanje stepena šumovitosti.
Šume su veliki prečišćivači vazduha, u toku jedne godine šuma upije 119 milijardi tona ugljen-dioksida, i proizvede 86 milijardi tona kiseonika. Npr. samo 4 stabla bukve za 100 godina obezbede dovoljno kiseonika jednom čoveku za 80 godina života." - ispričala je Radica Stanković, inžinjer ŠU Brus.
Vladica Atanasković, inžinjer ŠU Brus, prisutne đake je upoznao ukratko sa organizacijom i radom Šumske uprave Brus: "ŠU Brus obuhvata površinu od 20.408 hektara šuma koje se nalaze u državnom vlasništvu. Od ukupne površine šuma, najveći procenat zauzimaju bukove šume, a u manjem procentu hrastove šume i kulture četinara.
Zaposleni u Šumskoj upravi Brus kako inžinjeri tako i šumari brinu o zdravstvenom stanju naših šuma, a to se ogleda u sprovođenju zaštitnih mera i mera nege putem seča obnavljanja, prorednih i sanitarnih seča. Naš cilj je da šume dovedemo u stanje gde će se posle dostizanja fiziološke zrelosti obnoviti prirodnim putem. Gde to nije moguće, na lošim staništima, mi vršimo veštačko pošumljavanje i to uglavnom sadnicama četinara."
Dragan Mićić, reonski lugar Šu Brus, skrenuo je pažnju da svi moramo voditi računa o šumama, odnosno životnoj sredini, i da se smeće ne baca u šume i prirodu već šume moramo čuvati kako bi ih budućim generacijama ostavili čiste i zdrave.
Ovim kratkotrajnim susretom sa đacima i nastavnicima Oš "Branko Radičević u Razbojni radnici ŠU Brus su ukazali na važnost očuvanja šume i životne sredine i svima poručili:
ČUVAJMO ŠUME, NE ZAGAĐUJMO PRIRODU!
Više fotografija pogledajte OVDE(klik)
N.Miljković