SU Brus Razbojna210316 019
Predstavnici Šumske uprave Brus inženjer Radica Stanković, inženjer Vladica Atanasković i reonski lugar Dragan Mićić u saradnji sa Osnovnom školom „Branko Radičević“ obeležili su Svetski dan šuma, 21. mart 2016. godine , i tim povodom zajedno sa učenicima i nastavnicima zasadili sadnice Pančićeve omorike i Gorskog javora u dvorištu Osnovne škole. 

SU Brus Razbojna210316 008
Radnici ŠU Brsu su ovu priliku iskoristili i da ispričaju đacima nešto više o Danu šuma i značaju šuma za ljude i planetu Zemlju kao i da ih upoznaju sa radom i organizacijom ŠU Brsu.
"S namerom da se ukaže na značaj šuma i njihov uticaj na opstanak čovečanstva, generalna skupština Evropske poljoprivredne konfederacije donela je 1971. godine odluku da se 21. mart proglasi Svetskim danom šuma. Ovu ideju prihvatila je i podržala organizacija Ujedinjenih Nacija a Svetski dan šuma se obeležava u celom svetu.
Šume pokrivaju preko 30% ukupnih kopnenih površina na planeti ili oko 4 milijarde hektara. U Srbiji se trenutno nalazi 29,1% pod šumama, ili oko 3 miliona hektara, a trebalo bi da zahvataju oko 41% i od suštinskog su značaja za opstanak ljudi i životinja.
One pružaju hranu, sklonište i utočište. U šumama se može naći veliki broj lekovitog bilja koje je od izuzetne važnosti za zdravlje ali štite od poplava, erozije, klizišta, zatim čuvaju zalihe čiste vode i proizvode kiseonik. Šumska prostranstva opravdano se nazivaju plućima planete, jer apsorbuju velike količine ugljen-dioksida, stvarajući kiseonik koji udišemo ali i smanjuju količinu štetinih gasova, utiču na smanjenje efekta staklene bašte i na taj način imaju veliki značaj u borbi protiv klimatskih promena.
SU Brus Razbojna210316 012
Šume su neophodne za prirodnu ravnotežu života na Zemlji. Međutim, šume su se vekovima nemilosrdno krčile da bi se stvarao prostor za nova naselja, fabrike, saobraćajnice itd. Uništavanjem šuma nastaju ekološke promene sa štetnim posledicama, prvenstveno promene zemljišta i klime, a samim tim i nestanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta. Svesni svih ovih opasnosti i u cilju očuvanja šuma, uveden je koncept održivog gazdovanja šumama i povećanje stepena šumovitosti.
Šume su veliki prečišćivači vazduha, u toku jedne godine šuma upije 119 milijardi tona ugljen-dioksida, i proizvede 86 milijardi tona kiseonika. Npr. samo 4 stabla bukve za 100 godina obezbede dovoljno kiseonika jednom čoveku za 80 godina života." - ispričala je Radica Stanković, inžinjer ŠU Brus.

Vladica Atanasković, inžinjer ŠU Brus, prisutne đake je upoznao ukratko sa organizacijom i radom Šumske uprave Brus: "ŠU Brus obuhvata površinu od 20.408 hektara šuma koje se nalaze u državnom vlasništvu. Od ukupne površine šuma, najveći procenat zauzimaju bukove šume, a u manjem procentu hrastove šume i kulture četinara.
SU Brus Razbojna210316 017
Zaposleni u Šumskoj upravi Brus kako inžinjeri tako i šumari brinu o zdravstvenom stanju naših šuma, a to se ogleda u sprovođenju zaštitnih mera i mera nege putem seča obnavljanja, prorednih i sanitarnih seča. Naš cilj je da šume dovedemo u stanje gde će se posle dostizanja fiziološke zrelosti obnoviti prirodnim putem. Gde to nije moguće, na lošim staništima, mi vršimo veštačko pošumljavanje i to uglavnom sadnicama četinara." 

SU Brus Razbojna210316 009
Dragan Mićić
, reonski lugar Šu Brus, skrenuo je pažnju da svi moramo voditi računa o šumama, odnosno životnoj sredini, i da se smeće ne baca u šume i prirodu već šume moramo čuvati kako bi ih budućim generacijama ostavili čiste i zdrave. 

Ovim kratkotrajnim susretom sa đacima i nastavnicima Oš "Branko Radičević u Razbojni radnici ŠU Brus su ukazali na važnost očuvanja šume i životne sredine i svima poručili: 
ČUVAJMO ŠUME, NE ZAGAĐUJMO PRIRODU!


Više fotografija pogledajte OVDE(klik)

N.Miljković

                                                                     


Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.
Ana 143022045
Postovani,
Nase sume su nasa najveca bogastva jer nam donose kiseonik, a kiseonik je veoma bitan za zdravlje kod ljudi. Ponekad pogledam nas Kopaonik, i vidim da planina menja strukturu, jer se mnogo krce sume da bi se pravila skijalista, ako se tako nastavi i neposumi ponovo nasa prelepa planina kopaonik izgubice strukturu za nekoliko godina prave lepotice planine, i mnogi ce odustajati od turizma. Jer ljudi vole cistu prirodu, a ne zagadjenu, sa gradnjom se zagadjuje nas priroda, i smanjuje se dotok kiseonika u vazduhu. Zato trebamo na svim mestima obnoviti nase sume. Nekada su zene radjale mnogo dece, jer je bila cista priroda i dosta kiseonika u vazduhu, a za taj cist kiseonik su bile zasluzne nase sume, nase lepotice prirode. Kako su poceli da krce sume, da unistavaju prirodu i prirodna bogastva, sve manje je bilo lepote, a ne samo to nego i manjak kiseonika u vazduhu, svasta osim cistog kiseonika sada udisemo. Mnogo ljudi je danas bolesnije. .Ako obnovimo nase sume, vraticemo nasa prirodna bogastva a i zdravlje kod ljudi. Neznam dali ste znali za svako dete koje se rodi, da bih bilo srecno u zivotu, zdravo, pravo, pametno, i prelepo od boga, sadili su se nekoliko svetih drveca, a to su hrast, orah, sve vrste jele, borovine i zimzelenog drveca, to su nekada nase bake namenjivale svakog detetu koje se rodi da bih ga cuvao bog u zivotu. I zato swu nekada deca bila zdrava i pametna. To se vremenom izgubilo, ali trebamo da vratimo tu tradiciju.
| 0 0
Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE