Većina nas se prethodnih godina i decenija branila povlačenjem u sebe. Izgradnjom nekog mikrosveta, u koji su mogli da uđu samo najbliži i najdraži, mi smo pokušali da se zaštitimo. Uporno smo gubili, ali nismo želeli da izađemo iz svoje zone komfora.
Tako nam je bilo najlakše. Delegirali smo svoje glasove, želje i nadanja nekim ljudima koji su nam se činili slični nama. I dalje gubili.
U isto vreme, neki likovi sa mnogo manje skrupula, neopterećeni etikom i moralom, ušunjali su se u naše živote. I od naših mikrosvetova napravili seoski vašar. Sa sve ringišpilom i tetom na trapezu...
Nastavak teksta na linku OVDE
