Radoje Domanović, najpoznatiji srpski satiričar, rođen je 16. februara 1873. godine, (4. februara po starom kalendaru) u selu Ovsište kod Topole a preminuo je 17. avgusta 1908. u Beogradu, od tuberkuloze.
Radoje Domanović rođen je februara 1873. godine u selu Ovsište kod Kragujevca u porodici seoskog učitelja. Gimnaziju je završio u Kragujevcu, a Filozofski fakultet na Velikoj školi u Beogradu.
Kao profesor srpskog jezika i kljiževnosti radio je u gimnazijama u Vranju, Pirotu i Leskovcu. Nije znao strane jezike, pa je svetske klasike znao iz srpskih prevoda, a zna se da je najviše cenio Gogolja.
Zbog političkih uverenja, stalno je otpuštan iz službe, premeštan iz mesta u mesto i završio je kao korektor državne štamparije. Pripadao je boemskom krugu Milovana Glišića i Janka Veselinovića. Duboko razočaran time što se malo toga promenilo nakon pada režima kralja Aleksandra Obrenovića, živeo je usamljen i napušten.
Umro je u od tuberkuloze 17. avgusta 1908. u Beogradu.
Njegove preostale rukopise, kao i slikarska dela, uništili su Austrijanci za vreme Prvog svetskog rata. Najpoznatija dela su mu „Stradija“, „Danga“, „Vođa“, „Mrtvo more“, „Kraljević Marko po drugi put među Srbima“…
Opširnija biografija Radoja Domanovića na linku OVDE
