Blaževački kraj obuhvata deo istočnog masiva planine Kopaonik i samo izvorište reke Toplice. Zahvata teritoriju oko 130 kilometara kvadratnih sa 18 planinskih sela. Iako zabačen, planinski i retko naseljen, dao je dosta poznatih ljudi. Ipak, jedan od njih se posebno ističe, to je Novica Kovačević, bivši dugogodišnji predsednik Blaževačke opštine i narodni poslanik - piše profesor istorije Radoljub Jotić čiji je cilj u ovom tekstu da baci više svetlosti na život i delo ovog čuvenog Blaževčanina

   Novičini preci, krajem XVII ili početku XVIII veka doselili se iz Popova Polja u Hercegovini.¹ Bežeći od turskog zuluma, našli su utočište u Blaževu nastanivši se na levoj strani sela ispod brda Goleš. U Blaževu je rođen Novičin deda Đorđe Kovačević, inače poznat kao istaknuti borac iz Prvog srpskog ustanka sa ovih prostora. On je bio vojnik u vojsci bimbaše Radisava Malkića iz Štave, koji je bio komandir lokalnih seoskih ustanika seljaka u Prvom srpskom ustanku.²

   Do danas je sačuvana zanimljiva priča o Đorđu Kovačeviću iz Blaževa. Đorđe je bio vojnik na Vrelu i učestvovao je u svim bojevima na ovoj strani. Kada su napustili Vrelo (Šarampov) i razišli se svojim kućama, Đorđe se nehte predati Turcima, nego je napravio karaulu više sela po imenu Gradac, na jednom kršu (to mesto se i danas zove Karaula). Tu je živeo neko vreme na svoju ruku, ali docnije, naveden od svojih kumova iz Domiševine, poginuo je u njihovoj kući, pošto je dva Turčina ubio i pošto mu je desna ruka bila prebijena, te se nije mogao više braniti.³

   U Blaževu se Đorđu Kovačeviću rodio sin Petar, kasnije napredan seljak koji je za vreme turske vladavine dugo godina bio knez na Kopaoniku u Novopazarskoj nahiji. Petar Kovačević, prirodno bistar i rečit, bio je veoma cenjen i poštovan kako od Srba, tako i od Turaka. Umro je po oslobođenju, u jesen 1878. godine.⁴ Sa svojom ženom izrodio je troje dece: sinove Novicu i Vukojicu i ćerku Čoku.

   "Novica Kovačević je bio markantna figura našega gorštaka. Visoka rasta, koščat, srazmerne telu krupne glave, krupnih smeđih, a živih očiju, gustih brkova – sušta slika izrazitih figura sa slike Paje Jovanovića: „Seoba Srba pod patrijarhom Čarnojevićem“. 

   Rođen je u selu Blaževu 1847. godine ispod Suvog Rudišta. Čitanje i pisanje učio je u selu Babici, koje je nedaleko od Blaževa, kod čuvenog popa Laze Jovanovića, docnijeg kopaoničkog ustaškog vojvode, a potom je odveden u Novi Pazar, gde je neko vreme bio u radnji jednog tamošnjeg trgovca, i tu se još više usavršio u čitanju i pisanju. Po povratku u Blaževo, otac mu otvori dućanče kod hana turskog zvanog: „Han Dervišage“.⁵

   "Taj posao radio je sve do 1876. godine, kada je Srbija zaratila s Turskom. Čim je rat planuo, pod uticajem čuvenog nacionalnog radnika i borca pok. Miloša Milojevića, i pok. Novica je sa viđenijim ljudima kao pop Lazom iz Babice, Marjanom Kovačevićem, Vujicom Marinkovićem – svojim seljacima, Vukojem Todorovićem iz Sudimlja – onda sedamnaestogodišnjim mladićem i drugima, došao na srpsku granicu, gde ih je naoružao akademac potporučnik Laza Pavlović, i obrazovao dva ustaška logora na Turtelovu i Treski pod nazivom: „Kopaonički Ustaši“.

   Ove ustaške čete imale su jake i ogorčene borbe na Vrelu, Treski, Turtelovu i drugim mestima, kako sa Arnautima, tako i sa regularnom turskom vojskom. Ustaške čete uspele su, da isteraju Arnaute iz Laba i oslobode Malo Kosovo, i držale su ga do zaključenja mira 1878. god., po kome je Lab opet ostao pod Turcima, a ustaši se ožalošćeni vrate u svoja sela, koja, srećom, prilikom razgraničenja sa Blaževom pripadnu slobodnoj Srbiji.

   Ubrzo po oslobođenju od ustaških sela obrazovano je nekoliko opština, i pok. Novica, kao najpismeniji čovek, u to vreme, u svome kraju bude određen za pisara: Babičke i Blaževske opštine. Nu kako su ubrzo te dve opštine grupisane u jednu sa sedištem u Blaževu, na prvim izborima izabran je za predsednika te opštine. I kao takav izabran je 1881. godine prvi put za narodnog poslanika, i sa malim prekidom bio je narodni poslanik sve do 1899. godine, a predsednik opštine pod svima režimima sve do 1903. godine".⁶

   Novica se oženio veoma mlad devojkom Sandom iz sela Trebinja kod Lukovske banje, sa kojom je izrodio tri sina: Milutina, Uroša i Milića (Milutin i Milić su poginuli u Velikom ratu) i dve ćerke: Rosu i Ljubicu. Kao obrazovan i sposoban čovek uskoro je postao veoma cenjen i uticajan, ne samo u Blaževu i okolini, već i šire.

   Novica Kovačević nije učestvovao na prvim izborima za narodne poslanike održanim 29. oktobra 1878. godine, ali se javlja kao jedan od kandidata za narodnog poslanika na drugim izborima za Narodnu skupštinu za trogodišnji period (1880-1882). Na izborima koji su sprovedeni 12. decembra 1880. godine za Kosanički srez, a na osnovu broja poreskih glava, birao se jedan poslanik, a kao poslanik za ovaj srez se pominjao izvesni Ćirko Andrejić. Međutim, na prvom zasedanju Skupštine u novom sazivu održanom u Beogradu 4. januara 1881. godine, prilikom verifikovanja poslaničkih mandata konstantovano je da se u Kosaničkom srezu nije izvršio uži izbor imeđu dva kandidata: Ćirka Andrejića i Novice Kovačevića, pa je odlučeno da se 2. februara 1881. godine u ovom srezu izvrši ponovni izbor između ova dva kandidata, na kojem će Novica iz Blaževa ubedljivo pobediti.⁷

   Ovaj očigledni pokušaj izborne krađe izazvao je veliko nezadovoljstvo kod meštana sela Blaževačke opštine. Tako u jednom dokumentu iz Ministarstva unutrašnjih dela od 18. januara 1881. godine stoji: "Opština blaževačka, srez kosanički, traži da se pripoji srezu kozničkom. Ministar rešio da se seljani saslušaju i da se opština pripoji srezu kozničkom".⁸ Međutim, posle ponovljenih izbora i Novičine ubedljive pobede strasti su se za izvesno vreme smirile.

   "Novica Kovačević ostaće legendarni predsednik svoje opštine, Novica je vrlo krupne stvari sudio i presuđivao, pa čak i one koje spadaju u nadležnost isledne i sudske vlasti. Zna se da je i ubistva namirivao, a nehotična po pravilu. No isledna vlast za to nije znala. Držao se one evanđelske zapovesti: „Miriti suparnike dok su još na putu za sud“...

   Osim toga i u drugim stvarima bio je istinski prijatelj svojim sugrađanima i pomagao ih u svima prilikama i materialno i moralno, a naročito za vreme nerodnih godina. Kad je vlast tražila naplatu poreza i drugih dacija od njegovih građana. Novica je imao nekoliko svojih dobrih, a imućnih prijatelja, kao: Đorđa Simića, iz Kovizla, Petra Gogu iz Bozoljina, Stevana Dimića, iz Belog Polja, i Bogosava-Boju Petrovića, iz Ravništa (za koga iznose, da ga je negdašnji austrijski žandarmerijski kapetan, sada naš potpukovnik Geroč, mučki ubio i silan novac opljačkao i odneo), od kojih je uzimao novaca koliko državna vlast traži, i sa istim razduživao svoje građane po dnevniku naplate poreza, i predavao vlasti, ne izlažući svoje ljude dangubi i egzekutivnoj naplati. Kada ljudi srede svoje domaće poslove, i odu na pijacu, radi unovčenja svojih domaćih proizvoda, tada su oni i sami dolazili da svoju porezu plate, a on uredno vraćao pozajmice ljudima od kojih je zajmio. Za dugo vreme njegovog predsednikovanja nije bio nijedan slučaj egzekutivne naplate poreza".⁹

   U pogledu prosvete u Blaževu i okolini po oslobođenju od Turaka stanje je bilo jako teško. Vladala je opšta nepismenost, škole nije bilo nigde u blizini, a dece školskog uzrasta bilo je sve više pa se osećala potreba za školom. Novica Kovačević, kao prvi pismen čovek sa ovih prostora, najbolje je mogao da shvati neophodnost i dalekosežni značaj ovog čina - otvaranja škole u Blaževu pa i šire. Posebno poučen sopstvenim iskustvom, bio je i lično zainteresovan za njeno otvaranje jer su mu deca već stasavala za školu. Možemo sa sigurnošću reći da se ideja o gradnji i otvaranju škole u Blaževu kod njega javila još kad je postao narodni poslanik, ali iako plemenita i smela, pomenuta ideja se nije mogla realizovati zbog nepostojanja planske školske zgrade od tvrdog materijala. Za podizanje nove nije bilo nikakvih uslova, pre svega zbog prevelikog siromaštva ovdašnjeg stanovništva, koje je bilo opterećeno raznim agrarnim davanjima i plaćanjem raznih državnih poreza. Stanovništvo je živelo u velikoj oskudici i bedi, pa je pitanje otvaranja škole moralo da sačeka neka bolja vremena.

   Problema je bilo mnogo, siromaštvo veliko, ali Novica od svoje ideje nije odustajao. Naprotiv, još više se angažovao, još savesnije i upornije radio je na podizanju škole. Na to ga je obavezivala i funkcija predsednika Blaževačke opštine. Dugo i strpljivo radio je na prikupljanju neophodnog građevinskog materijala i potrebnih novčanih sredstava. Kada je konačno prikupio dovoljno materijala i novca, stekli se uslovi za podizanje školske zgrade. Gradnji škole se pristupilo 1894. godine, a iste godine je njena gradnja i okončana. U njenoj izgradnji besplatnim radom učestvovali su svi punoletni meštani sela Blaževačke opštine. Pouzdan podatak o tome da je škola podignuta baš ove godine nalazimo u Arhivu Srbije i u registru za 1894. godinu u kome je zaveden jedan izveštaj okružnog načelstva iz Prokuplja, a govori o građenju blaževske škole.¹⁰

   Godine 1894. u Blaževu je nikla prelepa planska školska zgrada sazidana od kamena. To je bila prva zgrada izgrađena od tvrdog materijala u ovom mestu. Novosagrađena školska zgrada imala je dve prostrane svetle učionice, hodnik, manju kancelariju, odgovarajuću sobu namenjenu za prenoćište učenika iz udaljenih sela opštine i dva funkcionalna stana za učitelje.

   Sa podizanjem školske zgrade konačno su se stekli uslovi i za njeno otvaranje. Opštinska vlast je preko okružnog načelstva podnela molbu nadležnom ministarstvu. Za početak rada škole čekao se samo zvanični akt iz Ministarstva prosvete i crkvenih dela, kao i prvi učitelj. Škola u Blaževu počela je sa radom 1894. godine, rešenjem koje je iste godine potpisao Andra Đorđević, tadašnji ministar prosvete i crkvenih dela u vladi Svetomira Nikolajevića. Prve školske 1894/95. godine u prvi razred bilo je upisano 50 muških učenika, najverovatnije različitog uzrasta. Prvi učitelj u školi bio je Aćim Čavdarević. Njegovo ime nalazimo u Državnom kalendaru Kraljevine Srbije za 1895. godinu na 87. strani.¹¹

   Po zakonu brigu o školi vodi je Školski odbor koga čine predsednik opštine, upravitelj škole i dva stanovnika iz mesta, odnosno po jedan iz svih mesta koja čine školsku opštinu. Novica Kovačević po automatizmu kao predsednik opštine postao je i predsednik Školskog odbora.

   Aćim Čavdarević, kao prvi učitelj škole, živeo je u velikoj oskudici jedva sastavljajući kraj s krajem. Primanja su mu bila mala, uz to još i neredovna, pa je nezadovoljan učitelj zatražio da se odvoji školska kasa od opštinske. Njegov zahtev je izazvao veliko podozrenje opštinske vlasti, a posebno tada neprikosnovenog predsednika Blaževačke opštine Novice Kovačevića. Učitelj zato pada u nemilost opštinske vlasti, pa je njegov odlazak na kraju školske godine bio neminovan.¹²

   Sa učiteljem Ilijom Ilićem i blaževačkim parohom Jovanom Radovanovićem Novica je 1902. godine osnovao školsku knjižnicu i čitaonicu. Tom prilikom učitelj Ilić je poklonio 100 knjiga razne sadržine, dok je sveštenik Radovanović poklonio 10 knjiga.¹³ U ratu 25. marta 1917. godine od strane okupatora spaljena je školska zgrada. Time je uništena školska knjižnica i celokupna školska dokumentacija.

   Već smo rekli da je u blaževačkoj regiji po oslobođenju od Turaka u pogledu prosvete zatečeno teško stanje. Ništa bolje nije bilo ni po pitanju vere. Malobrojni crkveni objekti bili su u ruševinama, a verski život je skoro zamro. Kako je prolazilo vreme, tako se osećala potreba za gradnjom crkve u Blaževu kao opštinskom mestu. Novica Kovačević je i za podizanje crkve, uložio sav svoj autoritet narodnog poslanika i predsednika opštine. Posle prikupljanja skromnih sredstava, nalazeći se na čelu Crkvenog odbora, uspeo je da podigne crkvu u Blaževu posvećenu Svetom Proroku Iliji. Crkva nije bila od tvrdog materijala, već brvnara pokrivena limenim krovom i manjih dimanzija. Inače, postavlja se pitanje kada je crkva podignuta.

   Pažljivo ćemo analizirati jedan kraći tekst Tihomira Đorđevića, koji je zapisao prilikom posete Blaževu i to prvog dana, 23. juna 1895. godine, kada je iz Kuršumlije preko Merćeza stigao u Blaževo. Tada je zapisao: „Učitelj nas odvede na jedan brežuljak, iznad škole, koji se zove Bukovica, na kome kazuju crkvinu, od koje se ništa ne poznaje“.¹⁴

   Iz navedenog teksta jasno se može izvući zaključak da crkva brvnara u Blaževu nije bila izgrađena pre 1895. godine. Milovan Matić u svom delu „Hronologija Brusa i Kopaonika“ ističe da je crkva Sv. Proroka Ilije u Blaževu sagrađena 1898. godine.¹⁵ Tako je zahvaljujući Novici Kovačeviću u Blaževu posle četiri godine od gradnje škole podignuta i crkva brvnara.

   "Srpske novine" su 15. februara 1901. godine objavile da je na XVI redovnom sastanku vanredne sednici Narodne skupštine održanoj u Nišu 19. januara 1901. godine Novica Kovačević kao narodni poslanik postavio pitanje o građenju puta Kuršumlija – Blaževo – Raška.¹⁶ Mi vidimo da je on zapravo radio na gradnji trase ovoga puta, koji je bio prosečen od Blaževa, ali je sticajem okolnosti, kada je opština Blaževska pripala okrugu Kruševačkom (1907), taj put napušten, a njegova izgradnja obustavljena. Po njegovom mišljenju, izgradnja ovoga puta bilo je od životne važnosti za opštinu Blaževsku, jer je njoj jedini prirodni put uz i niz basen reke Toplice koji vodi u Kuršumliju – Prokuplje – Niš – Leskovac, najbolje pijace za njihove proizvode.¹⁷

   Kao graničar i dugogodišnja uticajna ličnost u svome kraju imao je veze sa viđenijim ljudima iz Sandžaka i kada su otpočele pripreme za njihovo oslobođenje, on je igrao važnu ulogu u naoružanju i doturanju municije našim sunarodnicima u Sandžaku.¹⁸

   Radeći uspešno na rešavanju gorućih prosvetnih, verskih, saobraćajnih, administrativnih, finansijskih i mnogih drugih problema u blaževačkom kraju, Novica Kovačević je obeležio istoriju ove regije krajem XIX i početkom XX veka. On je najzaslužniji što je Blaževo, osim administrativnog, postalo školski i crkveni centar ovog dela Kopaonika. Za svoj rad dobio je i brojna odlikovanja i priznanja. U drugoj knjizi Šematizma odlikovanih lica našim i stranim ordenima u Kraljevini Srbiji od 1895. do kraja 1899. godine na 61. strani pod 46. rednim brojem stoji da je narodni poslanik Novica Kovačević odlikovan Ordenom Takovskog krsta petog stepena 1883. godine, kao i da je ponovo odlikovan istim ordenom, ali četvrtog stepena 1894. godine.¹⁹ Postoje i tvrdnje da je odlikovan Ordenom belog orla petog stepena i brojnim ratnim spomenicama.

   Naš proslavljeni vojskovođa vojvoda Živojin Mišić u svojim "Uspomenama" kaže da je početkom juna 1900. godine kao generalštabni potpukovnik određen da zajedno sa još dvojicom pukovnika obiđe sve granične karaule prema Turskoj od Kaniluga pa do Patarice i da predlože gde bi, s taktičkog gledišta, trebalo premestiti postojeće karaule. Počeli su od Kaniluga i kad su došli do Pilatovice, po podne spustili su se radi prenoćišta i odmora u selo Blaževo u Toplici. "Tu bejaše opštinska sudnica i jedna mala mehana". Tu su pismom od okružnog načelnika iz Prokuplja u toku noći bili obavešteni da je kralj Aleksandar isprosio sebi za ženu Dragu Mašin, doskorašnju dvorsku damu kraljice Natalije. Sutradan od lokalnog sveštenika u Blaževu dobili su i kraljevu proklamaciju u kojoj saopštava da je isprosio Dragu. Mišić dalje navodi: "Malo docnije stiže do sudnice vrlo ugledan seljak, bivši narodni poslanik - naprednjak. Poznavao sam ga odranije, kada je dolazio kod kralja u audijenciju. Pošto pročita proklamaciju, zaplaka i glasno reče: - Ovaj naopak čin upropastiće dinastiju Obrenovića!"²⁰ I pored činjenice da Mišić ne navodi ime tog uglednog seljaka, bivšeg narodnog poslanika i naprednjaka, jasno je da se radi o Novici Kovačeviću koji je, eto, još 1900. godine u Blaževu, čuvši za kraljevu ženidbu, prorekao kraj dinastiji Obrenovića.

   „Svaka čovečija ljubav tokom vremena slabi - samo ljubav prema vlasti jača“. Da je ova Aristotelova tvrdnja tačna uverava nas jedna presuda Prvostepenog suda za grad Beograd koja je doneta od strane istog suda 13. septembra 1902. godine u Beogradu. Inače presuda je doneta protiv odgovornog urednika novina „Narodna volja“ kojeg su ovom sudu tužili Državni tužilac, Uprava grada Beograda i Novica Kovačević, predsednik opštine blaževačke. Da bismo shvatili o čemu se radi, najpre ćemo citirati, ne celu presudu, već samo one delove koji se odnose na tužbu Novice Kovačevića.

„78 Beograd, 13. septembar 1902.

                Presuda Prvostepenog suda u procesu protiv odgovornog urednika Narodne volje zbog inkriminisanog članka u broju novina 109 i ...

Presuda Prvostep. suda za grad Beograd – nadležnog po krivici g. Živojina Simića adv.-urednika „Narodne Volje“, koga brani g. Milojko Cvetanović a tuže: ... i Novica P. Kovačević predsed. Opštine blaževske i

                Presudili su Sudije: Živko Aćimović, Mil. N. Hristić. Za III sudiju pisar – pravnik Živ. Aranđelović Delovođa – pisar, Hr. A. Petrović Zbog više štamparskih prestupa

               II delo uvrede i klevete po tužbi Novice P. Kovačevića

            Državni tužilac tužbom svojom Br. 20420 tužio je g. Živojina Simića adv. – Uredn. „Narod. Volje“ što je dopisom „Mučenik novijeg doba“ oštam.(-pan) u 109. broju „Narod(ne) Volje“ od ove god. naneo uvredu i klevetu Novici P. Kovačeviću predsedniku Opštine blaževačke i to:                              

            1) uvredu u sledećim inkriminisanim izrazima: „Njega je zloglasni Novica Kovačević, Vladanov poslanik i predsednik bacio i mučio u opštinskom podrumu dok se razboleo, a zatim ga predao policiji kuršumlijskoj koja ga bolesnog – vezanog proterala kroz 20 opština u Pirot“

             2) klevetu u ovim inkriminisanim izrazima: „Posle pada Ustava od 1888. god. ovaj je čestiti građanin toliko tučen, da kada bi izbrojali udarce koje mu činiše vlasnici, mogla bi se napisati knjiga varvarstva. Mi ćemo navesti samo tri primera: kad ono pre beše dignuta besomučna hajka na radikale, prva je žrtva bio Vukoje“.

              „Drugu gorku čašu ispio je Vukoje pre godinu dana, gde su ga naprednjaci mučki napali u njegovoj vodenici opet po nagovoru Novičinom i policijskom. Ovo je izvršio Amosije Matić kmet – naprednjak, gde je Vukoja užasno tukao i razoružao“.

             „Treću i najgorčiju čašu ispio je Vukoje 1. aprila ove godine i evo zašto: Već 15 godina kako Novica Kovačević regentuje. On (je) i sad policijski predsednik. Novica već 15 godina kupi 2 – 3 mes.(eca) po dinar za kuluk kako od poreskih glava tako i od staraca i mladića. To je radio pod Svetomirom i Vladanom, to radi i danas“.

                „Računom se dokazalo da je skupio za kuluk od kako je predsednik 15000 din.

Novica se izgovara da taj novac uvek daje onom propalom naprednjaku Tenki iz Kuršumlije, a ovaj najmi radnike za kuluk“, - i molio je Sud da ga na kaznu osudi po II odelj. čl. 28 Zak. o štampi i po I odelj. čl. 30 istog Zakona, priznajući mu olakšav. okolnosti iz tač. 4 i 7 § 59 Kriv. zak.

                Branilac optuženog usvojio je odbranu njegovu datu kod isled.(-nog) sudije na protokolu pod Br. 17299 koja se sastoji u tome: Da on nije pisac pom.(-enutog) dopisa već g. Spasoje Kikić koji (je) dopis i potpisao kao „Kasapničanin“, jer se g. Kikić tako uvek i potpisuje. Molio je Sud da g. Kikića uzme na krivič.(-ni) ispit a njega oslobodi svake kazne.

                Sudski razlozi

                Po svršenom izviđanju ove krivice a po rasmotrenju akta Sud je u smislu § 218 Kriv. sud. post. našao:

II

                Dalje je našao da je priloženim primerkom 109. broja „Narodne Volje“ od ove god. u tužbi Br. 11998 po § 232 Kriv. sud. post. utvrđeno da su oštampani i ovi inkrim.(-inisani) izrazi:

                „Njega je zloglasni Novica Kovačević, Vladanov poslanik i predsednik bacio i mučio u opštinskom podrumu dok se razboleo, a zatim ga predao policiji kuršumlijskoj koja ga (je) bolesnog – vezanog proterala kroz 20 opština u Pirot” a tim ujedno utvrđeno i postojanje javne uvrede nanete putem štampe u zvaničnoj dužnosti Novici P. Kovačeviću predsed.(-niku) Opštine blaževačke, jer se neuljudnim tonom i nepristojnim izrazima vređa čast i karakter tužioca – II odelj. čl. 20 Zak. o štampi, kaznimo po I odelj. čl. 30 istog Zakona.

III

                Dalje je našao: da je istim dokazima kao i za delo pod II utvrđeno da su oštampani i ovi inkrim. izrazi: „Posle pada Ustava od 1888. god. ovaj je čestiti građanin toliko mučen, da kada bi izbrojali udarce, koje mu činiše vlasnici, mogla bi se napisati knjiga varvarstva. Mi ćemo navesti samo tri primera: kad ono pre beše dignuta besomučna hajka na radikale, prva je žrtva bio Vukoje“.

                „Drugu gorku čašu ispio je Vukoje pre godinu dana, gde su ga naprednjaci mučki napali u njegovoj vodenici opet po nagovoru Novičinom i policijskom. Ovo je izvršio Amosije Matić kmet – naprednjak, gde je Vukoja užasno tukao i razoružao“.

                „Treću i najgorčiju čašu ispio je Vukoje 1. aprila ove godine i evo zašto: Već 15 godina kako Novica Kovačević regentuje. On je i sad policijski predsednik. Novica već 15 godina kupi 2 – 3 meseca po dinar za kuluk, kako od poreskih glava tako i od staraca i mladića. To je radio pod Svetomirom i Vladanom to radi i danas“.

                „Računom se dokazalo da je skupio za kuluk od kako je predsednik 15000 din. Novica se izgovara da taj novac uvek daje onom propalom naprednjaku Tenki iz Kuršumlije, a ovaj najmi radenike za kuluk“ a tim ujedno i utvrđeno postojanje dela klevete nanete putem štampe u zvanič.(-noj) dužnosti Novici P. Kovačeviću predsed.(-niku) Opštine blaževačke, jer je optuženi svojim pisanjem iznosio neistinita fakta kojima se Kovačević kleveta i (h)udi njegovom ugledu – I odelj. čl. 20 Zak. o štampi, kaznimo po II odelj. čl. 28 istog Zakona.

                Za sva ova tri dela odgovoran je opt. g. Simić po tač. 2 čl. 39 Zak. o štampi, kao odgovorni ured.(-nik) „Narodne Volje“ po njegovom priznanju - § 225 Kriv. post.

                Takođe odbrana optuženog i njegovog branioca da on nije odgovoran već g. Kikić učitelj po II i III delu, pošto je članak potpisan sa „Kasapničanin“ kako se g. Kikić zove, neumesna je, jer ničim ne dokazuje da je naziv „Kasapničanin“ vezan samo za pomenutog g. Kikića učitelja, a i privat.(-ni) tužilac tvrdi da to nije jedno i isto ime.

                Prema ovome optuženom se ima kazna odmeriti po navedenim zakonskim propisima s obzirom na priznate mu olakšav(ajuće) okolnosti iz tač. 4 i 7 § 59 Kriv. zak. a i na to što se optuženi nalazi u realnom sticaju – 69 Kriv. zak. Pored taga optuženi je dužan da plati Sudu taksu; kao i to da naknadi privat.(-nom) tužiocu troškove - §§ 322 i 330 Kriv. sud. post.

                Na osnovu izloženog i §§ 20, 21, 27, 28, 30 Kriv. zak. i § 240 kriv. sud. post., Sud

                Presuđuje:

                Da se optuženi g. Živojin Simić, advokat – Urednik „Narodne Volje“ za dela pod I i II kazni sa 600 din. novčane kazne, što ako ne bi mogao trećinom svog imanja da plati da bude dva meseca dana u zatvoru, koja će mu se kazna u tom slučaju računati od dana kad se slobode liši.

                Da se za delo pod III kazni sa mesec dana zatvora, koja će mu se kazna računati od dana kad se slobode liši.

                Da plati Sudu takse u 45 dinara i privatnom tužiocu naknadi 20 din. na ime troška.

                Presuđeno u Prvostepenom sudu za grad Beograd. 13. septembra 1902. god. Br. 21772 u Beogradu.

                         Pisar,                                                                 Sudije:
                Hr. A. Petrović s.r.                                              Živko J. Aćimović s.r.
                                                                                              Mil. N. Hristić s.r.
                                                                                              Za III sudiju pisar – pravnik,
                                                                                              Živ. Aranđelović s.r."²¹

   Iz citirane presude se jasno vidi da je državni tužilac u ime Novice Kovačevića, predsednika Opštine blaževačke, tužio za delo uvrede i kleveta urednika „Narodne Volje“ advokata Živojina Simića zato što je u ovim novinama u 109. broju objavio dopis pod naslovom „Mučenik novijeg doba“. U tom dopisu Novica je optuživan za hapšenje, mučenje pa čak i fizičko zlostavljanje nekog Vukoja koji je najverovatnije bio radikal. Posle hapšenja i mučenja pomenuti Vukoje je bolestan i vezan proteran čak u Pirot. Za nevolje i progon ovog čoveka u pomenutom dopisu kao direktni krivac imenovan je Novica. Inače optuživan je i da se ponaša kao lokalni vladar (regentuje). Optuživan je i da u poslednjih 15 godina, od kad je na mestu predsednika opštine, na ime kuluka od brojnih meštana nelegalno kupio svake godine po 1 dinar.

   I pored činjenice da je sud osudio urednika pomenutih novina za uvredu i klevetu nanetu predsedniku Blaževačke opštine, ipak se ne možemo oteti utisku da se Novica kao ubeđeni naprednjak, inače u više mandata narodni poslanik i dugogodišnji predsednik opštine, ponašao netolerantno i krajnje osiono prema političkim neistomišljenicima i onima koji su imali kuraži da mu se suprotstave. Takvi su svakako bili suočeni sa velikim pritiskom koji je na njih vršio ovaj čovek, koji je opijen neograničenom vlašću na ovim prostorima, smatrao da niko ne sme da mu protivureči jer bi se u suprotnom suočio sa raznim pritiscima, a nije prezao da na nekog i fizički nasrne. Time je jasno pokazivao svoju osionost i političku ostrašćenost.

   Ovde se postavlja pitanje ko se krio iza objavljenog dopisa, budući da se njegov autor potpisao pod pseudonimom „Kasapničanin“. Po tvrdnji urednika Simića, tako se potpisivao učitelj Spasoje Kikić, koji je i autor pomenutog dopisa. Poznato je da je u blaževačkoj školi školske 1898/99. godine učitelj bio Spasoje Konić, i da se tu zadržao samo jednu godinu što nas navodi na zaključak da je školu morao da napusti zbog sukoba sa Novicom Kovačevićem, pogotovo kada imamo u vidu da je zbog toga izgubio dve godine službe jer je po odlasku iz Blaževa počeo da radi kao učitelj u školi u Barbatovcu tek 1901. godine. Ubeđeni smo da se iza potpisa „Kasapničanin“ upravo krije ovaj učitelj, koji je svakako imao i ličnih razloga da se zbog gubitka mesta učitelja u Blaževu osveti glavnom krivcu za to – Novići Kovačeviću. Samo se postavlja pitanje zašto je prezime Kikić a ne Konić. Pogrešno prezime je mogao da da sam učitelj odgovornom uredniku, ili je, da bi zaštitio učitelja od krivičnog gonjenja, urednik Simić namerno naveo pogrešno prezime.

   Iz izloženog sudskog procesa može se zaključiti da se osoba koja duži vremenski period ima opsolutnu vlast na određenom prostoru veoma brzo osili i počne da maltretira i proganja one koji nisu njegovi istomišljenici ili se drznu da mu se suprotstave. Osoba opijena apsolutnom vlašću počinje da pokazuje sve više one loše osobine svoje ličnosti. Ova presuda nam ukazuje i na činjenicu da u Srbiji štampa nije bila slobodna, a sudovi nisu bili nezavisni jer su obično donosili presude u korist aktuelne vlasti ili ljudi koji su na vlasti. Ni posle 120 godina u Srbiji se gotovo ništa nije promenilo.

   Majskim prevratom i padom Obrenovića pao je i sam Novica Kovačević jer s dolaskom Karađorđevića na vlast u Srbiji, naprednjaci - pristalice Obrenovića - potisnuti su iz političkog života zemlje; time je okončana Novičina politička karijera kao ubeđenog naprednjaka i ličnog prijatelja poslednjih Obrenovića (kralja Milana i Aleksandra). Uprkos svemu, Novica je ostao veran svojim naprednjačkim idejama do kraja života. Mnogi su danas skloni da kritikuju njegovo političko opredeljenje, budući da su poslednji Obrenovići vodili austrofilsku spoljnu politiku, gušili građanske slobode dok je bujala korupcija i birokratija, što je sve odudaralo od trojnog načela naprednjaka: zakon, sloboda, napredak. Koliko je njegovo političko opredeljenje bilo ispravno, o tome je danas suvišno govoriti. Jedino se danas može postaviti pitanje da li bi Blaževo ušlo u XX vek sa školom da je Novica bio liberal ili radikal. Najverovatnije ne bi. Novica je kao pismen čovek, što je u ono vreme bila retkost među seljacima, bistar, pun duha, spretan u poslovima sela, povučen interesima ovdašnjih meštana, ali i svojim interesima, radio dugo i istrajno na gradnji i otvaranju škole u Blaževu. Zato smatramo da su danas krajnje neumesne kritike njegovog političkog opredeljenja, pogotovo kritike koje dolaze iz njegove sredine, čije je interese dosledno i do kraja zastupao.

   Treba reći da je Novica Kovačević ostao politički aktivan gotovo sve do svoje smrti 1909. godine. To možemo sasvim pouzdano da tvrdimo na osnovu činjenice da je on bio i jedan od kandidata za narodnog poslanika za Okrug kruševački na izborima iz 1908. godine. „Srpske novine“ od četvrtka, 8. maja 1908. objavile su prvu kandidatsku listu koju su predvodili Novica Minić iz Aleksandrovca i Novica Kovačević, težak iz Blaževa, dok su za Srez kopaonički predstavnici za opštinu blaževsku bili Novica Kovačević iz Blaževa, a njegov zamenik Arsa Mihailović, kovač iz Gradca.²² Već sutradan, u petak, 9. maja „Srpske novine“ su objavile drugu kandidatsku listu za narodne poslanike za Okrug kruševački koju su predvodili pop Mihailo Minić, paroh majdevski i Božidar C. Jeličić, industrijalac iz Brusa. Takođe su objavile drugu i treću kandidacionu listu za predstavnike opštine blaževske. Na drugoj listi navode se Bogosav Petrović iz Ravništa, a kao njegov zamenik Vujica Danilović iz Mijokovića, dok se na trećoj listi kao predstavnici Blaževske opštine navode Zarko Stanisavljević iz Boranaca i njegov zamenik Vojislav Petrović iz Sudimlje.²³

   U „Srpskim novinama“ od nedelje, 25. maja 1908. godine, nalazimo objavljen izveštaj o rezultatima izbora za narodne poslanike održanih 18. maja 1908. godine, u kome se vidi da je za Okrug kruševački bilo ukupno četiri liste i da su za narodne poslanike izabrani Mihailo Minić, sveštenik iz Majdeva, i Boža C. Jeličić, industrijalac iz Brusa jer je za njihovu listu glasalo najviše glasača 13922, dok je za listu na kojoj je bio Novica glasalo svega 2720 glasača.²⁴ Jasno se vidi da na ovim izborima za narodne poslanike Novica Kovačević nije prošao, dok za predstavnike lokalnih opštinskih organa vlasti nemamo podatke, tako da nam nije poznato predstavnici koje od tri liste su pobedili.

   Novica Kovačević je 6. septembra 1909. godine umro u svom domu u Blaževu, gde je i sahranjen. Time je otišao sa životne scene čovek koji je podizanjem škole i crkve u Blaževu trajno zadužio stanovništvo gornje Toplice. Novica i danas živi u sećanju meštana Blaževa i okoline, a živeće i ubuduće kako sećanje na njegovo veliko ime, tako, još i više, sećanje na njegovo veliko delo. Nažalost, zbog naprednjačke političke ostrašćenosti, gde je političke protivnike tretirao kao neprijatelje, ne prezajući da se sa njima čak i fizički obračunava, delimično je bačena senka na njegovu nespornu istorijsku veličinu.

Radoljub Jotić, profesor istorije u OŠ "Jovan Jovanović Zmaj" Brus

• Brus
• Blaževački kraj
• Blaževo
• Radoljub Jotić