Četvrtak je pijačni dan u Brusu već decenijama i tada meštani bruskog kraja po tradiciji dolaze u varoš kako bi završili pojedine poslove, družili se i pazarili robu na pijaci i u marketima. Taj dan je prilika za meštane i da pođu kod predsednika opštine kako bi izneli svoje probleme ili probleme zaseoka i sela u kojima žive uz nadu da se reše..
Tog 23. oktobra, dan pred rođendan, uputio sam se nešto posle 9 časova ka kabinetu predsednika opštine Brus kako bih proverio da li je istina da u opštini sleduje poklon za rođendan sve ili samo pojedine meštane. I tako dođem do kabineta oko 9:40 kako bih ušao na razgovor među prvima i kasnije mogao da obavim ostale obaveze i onda natrag ka Žiljcima.
U hodniku ispred kabineta nema nikoga tako da sam pošao do sekretarice koja je rekla da predsednik nije tu ali sigurno će primati stranke od 10:00 časova. Izađem u hodnik ispred kabineta i čekam uz pomisao "Odlično, brzo ću ovo da završim". Uskoro dolazi jedan stariji čovek, javlja se kod sekretarice i čeka u hodniku. Ubrzo, minut, dva do 10 sati stiže predsednik. Zatim u kabinet ulaze načelnik Opštinske uprave, zamenik predsednika opštine, sekretar Skupštine opštine, opštinski pravobranilac, šef odseka za urbanizam, građevinarstvo i imovinsko pravne poslove... Kažu neki hitan sastanak...
Koliko će da traje niko ne zna da kaže. Već je oko 10:15, dolazi jedan mlađi bračni par sa detetom i kada su čuli da ima sastanak za koji se ne zna kada će se završiti odlaze, ne želeći da se jave sekretarici. Dolazi i jedna žena srednjih godina koja kada je čula da će se izgleda čekati duže okreće se i odlazi.
Onaj stariji čovek je u hodniku, čekamo i polako kreće konverzacija - kaže da se zove Miladin Virijević i da je iz Zlatara - Donjih Zlatara. Zvao je kabinet predsednika u ponedeljak da pita kada da dođe i rekli su mu u četvrtak u 10 časova. On je to ispoštovao i došao sa namerom da obavi razgovor, kupi nešto u varoši i vrati se u selo odnosno kući autobusom u 11. Ali šta je tu je, mora da sačeka jer je tako planirao a ima problema sa vodom - em nema vode em neispravna za piće. Upitah da li ima cisterni sa vodom reče ima ali ona je parkirana i mora se ići do nje sa sudovima za vodu pa ih onda preneti pune nazad a on ne može da nosi veliku količinu vode jer ima zdravstvenih problema. Kaže kada bi cisterna prošla kroz selo i zastala pored kuća, posebno staračkih domaćinstava, da se natoči voda bilo bi dosta lakše. Ima i drugih problema u selu - put itd.
U tom trenutku dolazi još jedan meštanin, iz razgovora saznajem da se zove Velibor Burgić i da je iz Kovioca. Došao zbog problema sa vodosnabdevanjem - nema vode za piće već desetak dana a i pre nije imala redovno - više nema nego što ima. Ima male dece, ima stoke a voda je neophodna za sve. Kaže zahvata vodu na česmi u parku i vozi kući. Nije nimalo lako...
Ubrzo pristiže jedan od protivgradnih strelaca - kaže imaju problem sa isplatom angažovanja strelaca i da to već neko vreme ne može da se reši pa došao da vidi kada će to i na koji način biti rešeno.
Pojavljuje se i jedan preduzetnik sa sinom. Poznajemo se i pitam otkuda on da čeka kao proizvodni preduzetnik. Kaže da čeka od 2017. godine sa idejom da započne izgradnju proizvodnog pogona za 20 radnika. Pitam ga da je tada počeo sa radom sada bi možda imao 50 radnika. Odgovara - i više. Prosto u neverici pitam što je to tako kada svi lokalni funkcioneri pričaju o investicijama, proizvodnji, razvoju... Kaže da ni njemu nije baš najjasnije zašto je to tako ali od nedavno nešto se po tom pitanju pokrenulo na bolje.
Utom oko 11:20 završava se sastanak u kabinetu predsednika opštine odakle izlaze prisutni i pomoćnik predsednika za kapitalne investicije sa hrpom dokumentacije, čini se građevinski planovi.
U međuvremenu sam se dogovorio sa Miladinom Virijevićem da uđe prvi na razgovor. Iako mu je sekretarica rekla da uđe prvo on ipak me upitao da li se slažem i dopuštam - kažem pa već smo se dogovorili. Srećno. Miladin posle desetak minuta izlazi sa osmehom.
Ulazim u kabinet kod predsednika opštine. Objašnjavam neobičnu situaciju ali ipak nema poklon za sve koji slave rođendan. Dogovor je da napišem zahtev što ću najverovatnije učiniti jer prema saznanjima pojedina lica su dobila na poklon poneku građevinsku dozvolu, poneko put i to asfaltiran više puta, poneko funkciju, poneko mesto vd direktora i to par puta uzastopno uz finu platu i privilegije razne, poneko stalno zaposlenje ili rad na neodređeno i to bez konkursa, bilo da im je rođendan ili ne, pa što ne bih upitao za neki poklon - možda kao deo nadoknade eventualne štete u prethodnom periodu. Na izlazu u hodnik vidim da čeka onaj preduzetnik sa sinom i još par meštana...
I tako četvrtak je pijačni dan u Brusu već decenijama kada stanovnici bruskog kraja po tradiciji dolaze u varoš kako bi završili pojedine poslove, družili se i pokušali da reše pojedine probleme i dileme.
Nenad Miljković
