Žao mi je kad pomislim da izmiče svakim danom naša stara, čudna Srbija, a nema nikog da zabeleži i sačuva mrku lepotu nekadašnjeg života.
Žao mi je kad pomislim da sa svakom starom ženom umre jedan stih i svakim čovekom biva zatrpana jedna istorija. (Ivo Andrić)
Miroslav Vučković rođen je 1947. godine u selu Radunje, opština Brus. Svoj radni vek proveo je u prosveti. Kao nastavnik srpskog jezika radio je u OŠ "Vuk Karadžić" Blaževo, "Prvi maj" Vlajkovici i OŠ "Jovan Jovanović Zmaj" Brus.
Pored redovne nastave i ostalih školskih obaveza u školama je osnivao i vodio lingvističku sekciju. Sa članovima sekcije prikupljao je narodne umotvorine, jezičku građu, običaje i beležio pojedine događaje iz kraja u kome je radio.
Lingvistička sekcija koju je vodio nastavnik Vučković redovno je učestvovala na republičkim takmičenjima i tri puta osvajala drugo mesto a dva puta treće. Više puta sekcija je pohvaljivana za svoj rad.
Danas razgovaramo sa Vučković Miroslavom:
Imali smo prilike da pročitamo jednu Vašu knjigu, čiji naslov sam kaže o čemu se radi, "Oteto od zaborava". Iako ste želeli da se zakamuflirate nazivom zapisivača, videli smo da ste znalački “rudarili” bogatim riznicama narodnog stvaralaštva ljudske duše i umovanja, nepogrešivo birajući najskupocenije dragulje da ih iznesete na videlo i pokažete čitaocu. Šta je tema nove knjige "Blaževo i okolina?"
"U novoj knjizi "Blaževo i okolina" zabeležio sam po neki događaj iz prošlosti i sadašnjosti 18 sela na istočnoj strani Kopaonika pod čijim se svodovima skupila polovina raskinutog srpskog zavičaja i koji je najlepši deo ove planine.
Pribeležio sam kazivanja ljudi sa izvorišta Toplice i prikupio zapise putopisaca, hroničara, ratnika i običnih ljudi ne bi li sačuvao od zaborava događaje iz ovog kraja i skrenuo pažnju na njegovo propadanje jer je ovaj kraj zapećak države Srbije i siroče opštine Brus i zato umire.
U knjzi je opisan istorija ovog kraja, sela i kako su dobila imena, znameniti ljudi ovog kraja iz prošlosti ali i sadašnjosti, porodice i koje slave slave, običaji, legende, toponimi... Jednostavno prošlost i sadašnjost ovog kraja."
Sigurno znate dosta toga o ovom području. Možete li deo podataka preneti i nama?
Prirodnim komunikacija ova naseljena mesta povezana su ka Toplici, Ibru i Rasini. Od ovih sela kao da svi beže. I u prošlosti su bili svačiji i ničiji. Ovde na prostoru 12.940 hektara u 18 sela Mesne zajednice Blaževo i Đerekare početkom 2012. godine živi 958 uglavnom staračkih duša, a samo pre pola veka bilo ih je oko četiri hiljade.
Za vreme Turaka pripadaju različitim nahijama: novopazarskoj, topličkoj, kruševačkoj. Posle srpsko-turskih ratova 1876. godine ovaj kraj je u sastavu Kosaničkog sreza a od 1907. godine u sastavu Kopaoničkog sreza. Od 1948. godine Blaževo i okolna sela čine opštinu.
Kasnije uzimaju sela Trećak, Zemanicu, Planinicu, Belo Brdo, Crnatovo, Marušiće i Miokoviće i od 01. januara 1960. godine ukida se opština Blaževo, a njena sela pripadaju opštini Brus, srez Kruševac. Od tada 18 sela ovoga kraja svrstavaju se u dve mesne zajednice: Blaževo i Đerekare."
Šta želite da postignete izdavanjem knjige? Koji je cilj, želja?
"Želja mi je da kod mladih ljudi, pogotovu kod onih koji potiču iz ovog kraja, probudim želju da umnije i temeljitije istraže i objasne kako se ovde živelo, borilo, radovalo, stradalo i patilo. Ovo je moj pokušaj da skrenem pažnju na propadanje kraja i da izbavim iz zaborava pojedine događaje i ličnosti. Znam da će biti nedorečenosti, možda i grešaka, ali ja sam imao toliko snage i molim sve moje bivše đake da se late istraživanja i beleženja jer su i umniji i bliži arhivama, bibliotekama i drugim izvorima."
Kakvo je Vaše viđenje budućnosti ovog kraja?
"Strahujem da na ovim prostorima uskoro neće biti ljudi. Ostaće samo znakovi da su nekad bili. Voleo bih da grešim."
Imate li kakvu poruku za kraj ovog razgovora?
Mislim da je najbolja poruka pesma mog prijatelja Živadina Milutinovića:
KOPAONIK
Reci meni moja Gorska divo
Što je nebo nada tobom sivo
Što te magla opasala gusta
Što ti sela ostadoše pusta.
Da ti kažem boli me u duši
Nema kuće da se dimnjak puši
Ni kraj njega meso da se suši
Sve propalo hoće da se sruši.
Sve otišlo i staro i mlado
Celo selo na tri kuće stalo
Ne čuju se gusle ni gudalo
Niti ima da zabrazdi ralo."
Nenad Miljković, knjga "Oteto od zaborava" OVDE
