Novi Sad 20.10.2014. Početak ove školske godine praćen je učestalim protestima studenata i blokadama fakulteta. Na čelu studentkog pokreta našao se niko drugi do Marko Šović, nekadašnji učenik gimnazije u Brusu, a sada student filozofije na Univerzitetu u Novom Sadu.
O povodima za proteste, ciljevima pokreta i o tome kako je postao studentski lider, razgovarali smo sa Markom:
Šta je povod za ovogodišnje studentske proteste?
"Povod je ogromno nezadovoljstvo studenata usled usvojenih izmena Zakona o visokom obrazovanju. Ove izmene predstavljaju dalju pljačku studenata – pljačku koja traje još od 2006. godine i uvođenja Bolonjske deklaracije. Svake godine od tada, donose se novi nameti koji obrazovanje čine sve manje dostupnim deci iz radničkih i seoskih porodica. Ogromna većina porodica u Srbiji upravo i jesu takve, to se odnosi i na naš kraj i na opštinu Brus.
Dakle, obrazovanje sve više postaje privilegija bogatih. Imajući u vidu razne afere koje potresaju javnost – kupovina diploma, plagiranje doktorata itd, sasvim je jasno da – nije važno koliko se uči već koliko se plaća. Znanje je pretvoreno u robu i podređeno tržišnoj logici. Vladajućim strukturama očigledno odgovara da se do njega dolazi novcem koji već imaju, a ne znanjem koje tek treba da steknu.
Ono što ovu godinu razlikuje od prethodnih jeste da su nove mere kritične po dobar deo studenata. Više nisu u pitanju ESPB poeni, sa kojima se i moglo kalkulisati. Usvojeno uvođenje naplate apsolventskog staža tumačim kao čistu bahatost. Apsolventski staž podrazumeva da je neko odslušao sva predavanja i vežbe – jedino što preostaje jeste polaganje zaostalih ispita, tako da uopšte nije jasno koje se to usluge fakulteta imaju plaćati, kada se svaka prijava ispita posebno naplaćuje.
Takođe, ogroman problem predstavlja i srezivanje budžetskih kvota za master. Budući da je današnje zvanje „mastera“ izjednačeno sa nekadašnjim zvanjem „diplomirani“, osnovne akademske studije ne znače ništa a master je neophodan. To naravno podrazumeva nove paprene školarine, daleko veće od onih na osnovnim studijama, koje su takođe previsoke."
Studiraš u Novom Sadu, reci nam – kako je došlo do toga da budeš lider studentskih protesta u Beogradu?
"Da, ja sam student Novosadskog univerziteta. Pre svega, ja sam lično ugrožen izmenama Zakona, i kao neko ko je pred diplomiranjem, imam problem i sa naplaćivanjem apsolventskog staža i sa smanjenjem kvota za master. Jedini način da izbegnem plaćanje apsolventskog staža, bio bi da kao student filozofije sa prosekom 9.3 ubrzano položim preostale ispite, time bih radikalno smanjio prosek i ugrozio šanse da upišem master na budžetu. Ukoliko ostanem na tome da i dalje polažem ispite najvišim ocenama neizbežno je plaćanje apsolventskog staža – na taj način upadam u klopku, ja, kao i hiljade drugih studenata. Otuda jedan od razloga da se aktivno uključim u protestne aktivnosti.
Međutim, razlog koji bih ja stavio na prvo mesto jeste činjenica da sam član i jedan od sekretara i osnivača organizacije Studentski front. Kolege i drugovi, članovi organizacije, odlučili su da ja budem taj koji će držati govore i povesti masu studenata ulicama Beograda. Problem sa zakonom je problem na republičkom nivou, svi univerziteti i fakulteti su ujedinjeni u borbi, a studenti i studentkinje su me jako dobro prihvatili kao lidera."
Spomenuo si organizaciju „Studentski front“, možeš li mi reći nešto više o toj organizaciji i njenim ciljevima?
"Danas u Srbiji, na univerzitetima, postoje „studentski parlameti“ čije je krovno predstavničko telo na republičkom nivou SKONUS. Parlamenti i SKONUS su osnovani od strane države i problem je što oni ne mogu adekvatno da se suprotstave Vladi i novim udarima na studente. Dva su razloga za to – najpre u parlamentima i SKONUS-u uglavnom sede karijeristički orijentisani podmladci vladajućih i opozicionih stranaka, tako da oni često nemaju nikakvu nameru da se bore za interese studentata, već su tu zarad napretka u karijeri. Sa druge strane, naravno, postoje pojedinci koji zaista imaju nameru da se angažuju oko studentskih problema, međutim, sam način na koji parlament i SKONUS funkcionišu kao institucije ih u tome onemogućava. Sam statut i uredbe kojima se definišu ove organizacije jeste takav da one predstavljaju svojevrstan „most“ između uprave i studenata, a ne organe koji bi morali da se bore za studentske interese i njihov materijalni položaj.
Zbog svega navedenog – činjenice da SKONUS i parlamenti ne uspevaju da reše problem, kao i zbog činjenice da je Srbiji neophodna promena čitavog obrazovnog sistema, jer je on suštinski nefunkcionalan – pre svega zbog činjenice da je kvalitet obrazovanja znantno degradiran, odlučili smo da osnujemo novu borbenu studentsku organizaciju – Studentski front.
Na osnivačkoj skupštini, uz prisustvo delegata iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Kosovske Mitrovice, održanoj 2012. godine usvojen je statut organizacije i postavljeni njeni ciljevi:
- Borba za materijalne interese studentata pod parolom „obrazovanje dostupno svima“
- Kvalitetno visoko obrazovanje sa ciljem ukidanja „Bolonje“ i ponovnog uvođenja sistema besplatnog (javno finansiranog) studiranja
Sve dok se školarine naplaćuju obrazovanje nije svima dostupno, naročito ne deci iz materijalno ugroženih socijalnih slojeva, a time su ugrožena osnovna načela socijalne pravde i jednakosti. Postojanje ograničenog broja budžetskih mesta ne predstavlja rešenje. Studenti na budžetu moraju plaćati sve prijave, overe, teresnke vežbe itd. Takođe, činjenica je da veliki broj studenata odustane ukoliko ne upiše studije na budžetu, na taj način njihovo mesto na samofinansirajućeg studenta zauzima neko kome pare nisu problem a ima manje znanja i sposobnosti – sve to dovodi do „negativne selekcije“. Jedini način da obrazovanje bude svima dostupno, jeste da bude (kao što je i bilo) u potpunosti javno finansirano.
Što se kvaliteta obrazovanja tiče studijski programi se sve više skraćuju a kriterijumi snižavaju. Naši univerziteti su nekada bili na glasu, a sada se srozavaju na rang „koledža“ što je nešto slično Višim školama a ne fakultetima kao naučnim institucijama. Fakulteti su danas tu da „informišu“, da studenta pripreme za potrebe tržišta, a ne da on zadobije širinu kritičkog i naučnog znanja. Tržište je nepredvidivo i promenljivo, a bez neophodne širine znanja iz naučne oblasti, može se desiti da svršeni student nema adekvatno znanje za obavljanje posla. Pad kvaliteta obrazovanja direktno je praćen padom kvaliteta kadrova:
Uzmimo za primer jednostavnu situaciju – student medicine koji mora položiti anatomiju, jer će u suprotnom ispasti sa budžeta ili obnoviti godinu. Ne možemo kriviti tog studenta ukoliko na taj ispit izađe i pokuša da ga položi „po svaku cenu“ iako ga je „ofrlje“ pripremio – on jednostavno nema novca da plati. Budući da su kriterijumi sniženi on će možda i proći, a znamo do kakvih sve negativnih posledica može doći u njegovoj lekarskoj praksi, jer je njegovo znanje u najboljem slučaju polovično."
Dakle, cilj je besplatno obrazovanje, kakvi su izgledi da se do toga dođe?
"Već godinama se ta tema provlači u medijima, naravno onda kada je studenti pokrenu. Nijedna dosadašnja vlada nije imala sluha za to. Ukoliko smo i dobijali povratne informacije one nisu bile afirmativne. Među razlozima zašto je to „nemoguće“ najviše se ističe sledeći – „mi smo siromašna zemlja i nemamo para za to“.
Bespaltno obrazovanje, danas je praksa u velikom broju evropskih zemalja.
Ilustrativno bih izdvojio dve – Nemačku i Grčku. Nemački studenti su se nedavno izborili za to. Nemačka je svakako ekonomski najmoćnija zemlja Evropske Unije i nesumljivo ima dovoljno sredstava u budžetu. Međutim, Grčka je sa druge strane država koja je najteže pogođena sistemskom ekonomskom krizom. Obrazovanje je kod njih besplatno i za sada nema govora o naplaćivanju.
Dakle i najbogatija i najsiromašnija zemlja EU mogu imati besplatno obrazovanje. Kako je to moguće? Moguće je zato što nije pitanje ekonomska moć, već koji se procenat budžeta izdvaja u te svrhe. U Srbiji je reč o sramotnih i poražavajućih 0.9 %. Ukoliko bi se izdvojila dupla cifra obrazovanje bi bilo svima dostupno. Dakle, laž je da je to nemoguće – a još je sramotnije što nam to govore ljudi koji su studirali u takvom sistemu.
Postavlja se pitanje – zašto plaćamo porez ako ovako bedan procenat odlazi na stvar kao što je obrazovanje. U zemljama Skandinavije izdvaja se i čitavih 5 – 10 %. Ukoliko se nastavi tendencija privatizacije osnovnih socijalnih prava kao što su obrazovanje i zdravstvo (da ne govorimo o javnom prevozu itd.) društveni kolaps je neminovnost."
Možeš li nam reći nešto o daljim planovima i protestima?
"Naravno, no ukratko bih se osvrnuo na ono što je do sada postignuto. Budući da su izmene zakona usvojene a da se SKONUS nije oglašavao – Studentski front je zakazao zbor svih studenata 1. oktobra. Na njemu je oformljen štrajkački odbor i usvojeni su zahtevi. Zbor je prerastao u protestnu šetnju do Narodne Skupštine.
Tek nakon toga, dobio sam poziv od predsednika SKONUS-a i predlog za saradnju. Naša delegacija je prihvatila predlog da se zajednički nastupi na protestu 7. oktobra u organizaciji SKONUS-a. Upravo je Studentski front inicirao studentsko jedinstvo i mi ćemo SKONUS podržavati uvek kada se bori za interese studenata, ali isto tako i kritikovati kada to ne radi. Tada zahtevi nisu ispunjeni, jer nismo prihvatili polovična rešenja koje je ponudilo ministarstvo.
Nakon toga predsednik SKONUS-a Danilo Jeremić je na svoju ruku, nezavisno od ostatka studentskog pokreta potpisao dogovor sa ministrom Verbićem – dogovor koji nudi polovična i prividna rešenja. Ta rešenja su prividna zato što se ministarstvo obavezalo da upravama fakulteta uputi „preporuke“ i na taj način koristi svoju savetodavnu ulogu. „Preporuke“ kao forma saveta nisu obavezujuće i uprava uopšte ne mora da ih uvaži.
Studentski front je odlučio da borbu vodi do kraja i zahteva da se problemi reše uredbama a ne preporukama – uredbe bi bile obavezujuće i povlačile bi sankcije usled njihovog nepoštovanja. To je rezultiralo veličanstvenim protestom 15. oktobra. Te demonstracije su najveće okupljanje studenata u poslednjih 10, ako ne i 20 godina. Tada je dat rok ministarstvu da se izjasni do 21 oktobra.
21. oktobra je, dakle, sledeće okupljanje, ovog puta neće biti šetnje već ćemo se okupiti direktno ispred ministarstva. Ukoliko se zahtevi ne ispune radikalizovaćemo protest i pozvati fakultete u blokade. Podsetiću da su trenutno dva fakulteta u blokadi – Fakultet političkih nauka i Filozofski fakultet. Pored zajedničkih problema vezanih za sve univerzitete postoje i pojedinačni koji su na nivou uprave fakulteta, iz tog razloga studenti su blokirali nastavu na ovim fakultetima, koja će trajati sve do ispunjenja njihovih zahteva od strane uprave."
Kakvu poruku bi uputio budućim studentima, posebno srednjoškolcima iz Brusa?
"Želeo bih najpre da pozdravim sve svoje sugrađane a posebno srednjoškolce – buduće studente. Moja poruka budućim studentima je jednostavna – upišite ono što želite da studirate i ono što vas interesuje. Manite se priče o „profitabilnim zanimanjima“, tako nešto ne postoji, tržište je promenljivo i ako danas ima posla za neku struku uopšte ne znači da će ga biti za 4 godine, i obrnuto. Daleko je jednostavnije, lakše i lepše studirati ono što vas zaista interesuje i što će vam pomoći da se izgradite kao ličnosti kakve želite da postanete.
Takođe, pozivam sve studente na polje studentske borbe. Ta borba kao i svaka druga borba nosi dosta odricanja, neprespavanih noći, pokidanih glasnih žica itd. No, pored toga, kroz nju se stvara istinska kolegijalnost i kolektivitet. Bolonja nas je kao studente učinila neprijateljima – konkurentima koji se rangiraju na listama. Borba protiv nje vraća smisao onom čuvenom – „kolega“, razvija prijateljstva, a i nove ljubavi. Borba nas (pa makar bila i neuspešna) čini dostojanstvenim – pokazuje da nismo spremni na poniženja, pokazuje da imamo velike sposobnosti da iskažemo jedinstvo kada je najpotrenije. Ovog meseca ujedinili smo sve studente u borbi, a podržali su nas i sindikati radnika. Nadamo se da će jedinstvo studenata biti uzor i drugim društvenim grupama, da će u ujedinjeni front pored studenata rame uz rame stati i srednjoškolci, nezaposleni, radnici i penzioneri.
Mi imamo šta da ponudimo društvu, imamo cilj i plan – transformaciju koja će ukinuti socijalne nejednakosti i omogućiti ispravnu društvenu reprodukciju – pridružite nam se."
N.Miljković
