22.01.2015 - Regionalna privredna komora Kruševac u saradnji sa Inovaciono-edukativnim Centrom iz Beograda, Srpskom Akademijom izumitelja i naučnika organizovala je prezentaciju 22.01.2015.godine sa početkom u 11 časova u sali Regionalne privredne komore Kruševac na sledeće teme:

• OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE (minihidroelektrane, biomasa, solarni paneli i vetrogeneratori)
• INFORMACIJE O PREDPRISTUPNIM FONDOVIMA i IPA Fondovima EU
• AGRAR (Informacija o mogućnostima primene proizvoda inovacionog karaktera na planu izgradnje objekata namenjenih poljoprivredi)
- Ambari za kukuruz sa prostorom za uzgoj svinja i živine,
- Objekti za tov junadi (zidovi na bazi zeolita, a peru se spolja i iznutra),
- Plastenici raznih dimenzija,
- Mini hladnjače za domaćinstva (veće, manje),
- Sušare za voće, povrće
- Objekti za uzgoj pečuraka,
- Protivgradne mreže i manjih programa potrebnih agraru
Prezentaciju su držali :
Božidar Mihajlović , prof.dr
Ćirić Ljubiša, inovator, direktor Inovaciono-edukativnog Centra
Branko Kecman, dipl.elektro inženjer, predstavnik Srpske akademije naučnika i izumitelja
Dragan Stojanović, dipl.elektro inženjer, suvlasnik firme MBM Energija Beograd
Jasmina Madžgalj, prof dr. , Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda

Pofesor doktor Božidar Mihajlović govorio je postojećim izgrađenim kapacitetima, postignutom nivou proizvodne strukture, znanju i pojedinim oblastima, uvođenju novih tehnologija. Naučna i tehnološka opredeljenja glavne su odrednice našeg doba. Globalni problemi svetske privrede ispoljavaju se kroz nedostatak prehrane, energije i mineralnih sirovina.
Srbija tu može da nađe šansu i da bude vođa u regionu i šire posebno u oblasti prehrane i energetike. Energija predstavlja najveći izazov i to sa aspekta obnovljivih izvora energije. Energetska efikasnost predstavlja smanjenje energije po jedinici proizvoda bez uticaja na kvalitet proizvoda i usluga. Uslov za ostvarenje ovog zahteva predstavlja i institucionalne okvire preko zakonodavnih, strukturno organizacionih i finansijsko ekonomskih reformi u energetskom sektoru i sada se aktivno radi na tome, istakao je profesor dr. Branko Kecman. On je takođe istakao da treba iskoristiti i inovirati naš mašinski park, pa je naveo primer 14. Oktobra Kruševac , kao budućeg proizvođača mini funkcionalnog traktora, koji će biti hit ne samo u Srbiji, već i u Evropi kako po ceni tako i po kvalitetu.
Nakon toga skupu se obratio Branko Kecman, predstavnik Srpske Akademije izumitelja i naučnika koji bavi inovacionim tehnologijama u prečišćavanju izvorskih i bakarnih voda, vetroparkovima i dr.
Poseban akcenat je stavio na ekološku energetiku, prečišćavanjem otpadnih voda, kako izvršiti prihvat i korisno ih utošiti. On je istakao da je potrebno da znamo kakav je registar zagađivača, a nakon toga treba se baviti prečišćavanjem voda.
Kao rešenje za prečišćavanje voda naveo je primer brzorastuće vrbe koja se može koristiti i za biomasu. Takođe kada je reč o Rasinskom okrugu, ne treba zanemariti zeolit i nalažišta na Kopaoniku. Zeolit se može upotrebljavati za absopciju teških metala, ima primenu u humanoj medicini, industriji, poljoprivredi.
Budući da je Srbiju u ovoj godini zadesila prirodna katastrofa, poplave predložio je model mobilne odbrane od poplava Radeta Milutinovića.
Dragan Stojanović, suvlasnik firme MBM Energija Beograd istakao je važnost javno privatnog partnerstava lokalnih samouprava, javnih preduzeća sa privatnim licima u oblasti proizvodnje alternativnih vidova energije. Takođe govorio je i o zajedničkom projektu sa Slovenicima u izgradnji MHE na mirnim vodama.
Inovator takvih elektrana je Andrej Majcen iz Slovenije, koji pravi MHE snage do 40 kW.
Predložio je da lokalna zajednica Kruševca izgradi MHE na Zapadnoj Moravi snage do 500 kW, a da se deo prihoda koji će se dobijati od prodaje električne energije koristi za podsticaj mladih inovatora.
Ljubiša Ćirić inovator sa iskustvom od 53 godine u oblasti ekologije, građevinarstva, agrara govorio je o projektima i mogućnostima primene proizvoda inovacionog karaktera na planu izgradnje objekata namenjenih poljoprivredi, građevinarstvu.
On je govorio izgradnji stambenih objekata modularne gradnje, izrađenih od strogo ekoloških zdravih materijala, a vreme izgradnje 126m2 je jedan dan.
Cena kvadrata takvog objekta kreće se od 280 – 320 evra po m2.
Slovenac Andrej Majcen , farmer govorio je o iskustvima u korišćenju predpristupnih fondova Evropske Unije. On je predstavio svoj projekat izgradnje nove savremene štale za krave vrednosti 1, 8 miliona evra od čega je 50% bilo finansirano sredstvima Evropske Unije. Projekat na kome sad rade je izgradnja MINI BIO Plinska elektrane.
On je govorio da su procedure prilikom apliciranja za projekte EU velike, da je na samo prvom projektu potrošeno preko 14,5 kg papira, ali da je moguće konkurisati i dobiti novac iz tih fondova.
Primer Slovenije je da pri svakoj opštini postoji služba koja se bavi pisanjem projekta.
Jasmina Madžgalj, profesor doktor govorila je ispred Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda, kao institucionalna podrška ovakvim projektima i istakla je da je neophodno da se u pisanju projekata vodimo deklaracijama, pravnim okvirima svetske, evropske i nacionalne zajednice, da instutucije kao što su lokalne samouprave, privredne komore treba da daju podršku projektima, da sredstva treba da budu operativno potrošena i da je neophodno formirati timove za pisanje projekata.
Nakon izlaganja otvorila se diskusija u kojoj su učestvovali pomoćnik gradonalčelnika Dragana Milićević, Perica Janković, vlasnik firme EKOMLEK Kaonik, Nenad Petrović, Kirijantes Bio Enerdži, profesor doktor Marijana Gavrilović, predstavnik Krmnog Bilja Kruševac, Dragiša Mihajlović 14. Oktobar Kruševac, Vitomir Samardžić vlasnik hladnjače iz Aleksandrovca i dr.