Trenutno je u toku akcija uništavanja legala gubara kako bi se smanjile štete i zaštitila šuma od ovog insekta. Gusenica gubara hrani se lišćem gotovo svih vrsta lišćara a naročito su napadnuta stable hrasta i bukve. Gubar napada i lišće svih voćaka, zelenu masu ratarskih i povrtarskih kultura naročito na obodima šume.
Danas smo posetili ŠU Brus i razgovarali sa šefom, Milojem Vučkovićem, o zaštiti šuma.
Kakve bi štete i posledice nastale ukoliko se ne uništavaju legla jaja gubara?
"Štete se ogledaju u sušenju drveća i smanjenju prirasta, gubitku prinosa u poljoprivredi na raznim kulturama, a naročito u voćarstvu. Golobrst slabi napadnute biljke i indirektno pomaže razvoju štetočina i bolesti. Ako ne uništavamo legla gubara u šumi može doći do golobrsta što dovodi do smanjenja prirasta šume. Svaki novi golobrst izaziva sve veće gubitke. Ako se golobrst ponovi više puta uzastopno, dolazi do sušenja stabala što uslovljava proređivanje šume."
Postoji li mogućnost prognoze prenamnoženja gubara kako bi se preduzele preventivne mere zaštite?
"Vitalnost i prilagodljivost omogućavaju gubarui periodična prenamnoženja ili gradacije velikog obima u nepredvidivim razmacima, što otežava prognozu i zaštitu odnosno uništavanje. Pored periodičnih gradacija velikog obima, skoro svake godine javljaju se i lokalne invazije."
Na koji način je najefikasnije uništiti legla jaja gubara?
U napadnutim šumama legla se uništavaju mehaničkim putem – skidanjem, struganjem sa kore stabla i natapanjem naftom. Na vrh štapa se umota krpa ili stavi sunđer koji se natope naftoma zatim se tretiraju legla gubara."
Osim radnika šumske uprave, popularno šumara, da li je još neko u obavezi da učestvuje u suzbijaju legla gubara?
"Svi smo u obavezi. Zakonom o šumama u obavezi su vlasnici šuma da blagovremeno preduzmu mere na zaštiti svojih šuma – konkretno mere na uklanjanju legla gubara iz svojih šuma i voćnjaka. Moraju svi najozbiljnije shvatiti opasnost od najezde gubara i da u što kraćem roku pristupe mahaničkom suzbijanju ove štetočine na svojim posedima. Za sva stručna uputstva oko uništavanja jajnih legala gubara mogu se obratiti Šumskoj upravi u Brusu."
Da li ima još kakvih opasnosti po šume osim od gubara?
"Šuma ima puno štetočina koje je napadaju. To je napravila priroda sama. Ono što je mene iznenadilo to je da u šumama ima puno mikro-deponija smeća. Čini mi se da je u pojedinim selima veći broj deponija nego stanovnika. Šetate i mislite kako je lepa priroda a čim skrenete sa glavnog lokalnog ili seoskog puta posle desetak metara eto deponije. Veoma ružno. Sa time će se radnici ŠU Brus posebno pozabaviti. Moramo zaštititi šume od tih deponija i smeća."
Postoji li način zaštite šuma od tih deponija?
"Naravno. Za sve postoji način pa i zaštitu šuma od smeća. Naši radnici će prvo locirati sve te mikrodeponije. Zatim će preventivno, ako treba i više puta, razgovarati sa meštanima, objasniti im da je to veoma štetno i da to ne rade. Trebamo svi da čuvamo šume.
U međuvremenu naćićemo način da te deponije uklonimo a ako se posle pojave nove deponije bićemo prinuđeni da podnosimo prijave."
Da li ŠU Brus može sama očistiti sve te deponije, kako kažete ima ih dosta?
"U početku, pokušaćemo sami dok ne sagledamo situaciju na terenu. Ako bude potrebe obratićemo se za pomoć i saradnju Opštini Brus i drugima. Najefikasnije će biti ako se u akciju uključe svi koji su nadležni za zaštitu životne sredine. Moramo shvatiti da ne može smeće da se baca bilo gde a naročito ne u šume kojima gazduje JP "Srbijašume".
O zaštiti od gubara pročitajte i OVDE(klik)
N.Miljković
