Inicijativa da zgrada Centra za kulturu Brus ponese ime "Nenad Burgić", u čast tragično preminulom umetniku i velikom poznavaocu i pokloniku japanske i kineske kulturne tradicije, koji je rođen u Brusu a kasnije se preselio u u Kraljevo.
Nenad Burgić rođen je 12. aprila 1952. godine u Brusu. Osnovnu školu je učio u Brusu, gimnaziju u Kraljevu. Za svo vreme školovanja bio je odličan đak, vukovac, pokazavši prirodnu bistrinu uma i vanserijsku inteligenciju kao i lakoću pamćenja. Đak generacije sa sedam diploma. Ekonomski fakultet je završio u Beogradu, diplomirao sa ocenom 10 u 23. godini života. Služio je JNA u Sarajevu a po odsluženju vojnog roka proizveden u čin p.poručnika.
Zaposlio se u SSIP-u 1979. godine. Akreditovan kao diplomata odlazi u Tokio za atašea za privredu. S obzirom da je izučavao filozofiju i kulturu Dalekog Istoka posle nekoliko meseci dobija poslove atašea za kulturu i štampu, tako da je uspešno obavljao poslove i iz ove oblasti.
Bio je poliglota, govorio je pet jezika: engleski, francuski, ruski, japanski i kineski. U Japanu je boravio četiri godine, od 1979. do 1983 i jedini je od svih službenika u našem diplomatskom predstavništvu govorio japanski.
Za života je napisao tri knjige: Otvorena - zatvorena knjiga, Oluja u planini, za koju je dobio Prvu nagradu na konkursu u Odžacima, i Kinesku kaligrafiju.
Kinesku kaligrafiju je napisao, proučavajući je, zajedno sa japanskom kaligrafijom, razvoj i savremene tendencije, posle više poseta Kini. To je kruna njegovog zanimanja za Daleki Istok, radio je na njoj osam godina. Beogradska "Naučna knjiga" i "Slovo" kraljevačko objavili su mu 1988. tu grandioznu knjigu, jedino delo te vrste u Jugoslaviji.
Bio je redovni saradnik i pisac članaka u časopisu "Kulture Istoka" - časopis za filozofiju, književnost i umetnost Istoka čiji je urednik bio Dušan Pajin. Bavio se kaligrafijom i u tom smislu hteo da je poveže zapadnom konceptualnom umetnošću, svoje radove je izlagao na svetskim izložbama i dobio je dve nagrade.
Neša Burgić je posedovao onu jednostavnu moć, u istočnjačkoj tradiciji poznatoj pod nazivom Wu-Wei (delovanje - nedelovanjem) stoga je i svaki susret s njim bio upoznavanje iznova. Takav je bio i tog kobnog 7. avgusta 1990. kada se neizmerno radovao što u Beogradu konačno postoje velike količine uvoznih čajeva - posebno hvaleći neki cejlonski koji je upravo ispijao, oduševljeno govoreći o drevnoj kineskoj carici, čiju je knjigu pesama upravo prevodio, o skorom odlasku u selo Blaževo, "to najlepše mesto na Svetu" u kojem je rođena njegova majka, gde su nastajali i gotovo svi njegovi haiku, o nedovršenoj knjizi o zenu...
Nažalost Nenad Burgić je tragično preminuo u stvaralačkom usponu, pun planova za nova istraživanja, stvaranje, dalje uspehe u diplomatskoj karijeri...
Inicijativa je pokrenuta sa namerom da Brus dobije jedno posebno mesto na kulturnoj mapi Evrope i šire. Takođe u sklopu zgrade bila bi postavka sa umetničkim i ličnim stvarima Nenada Burgića...
Pokrenuta je i online peticija koju možete podržati potpisom, i ukoliko potpišete potrebno je da u svom mejlu potvrdite potpis - više na linku OVDE
Nenad Miljković
