ТА ВАРОШ
...имала је фонтану. Али пуну воде, бучну.
Има је и сада, пресахлу и саму.
А извора много, непресушних...
Та варош има парк. Не игралиште, већ парк поред поште.
Малени и шарен. Код чесме састајалиште, прави парк.
Та варош је после киша опрана, мирисна и свежа. Попут бебе која чиста скуте тражи.
Шеталиште широко, које доба да је.
Ту варош називају градом, јер њихова је, онда треба тако.
Занатлије, трговце, радњице, слаткише...
Та варош не воли ћутњу, жагор јој треба, упамтите то.
Има реку, вратиће се некад. И природа занеми при тишини дугој.
Подно те планине има варош једна, лепо јој је име, лепа је и она.
Имала је, има је и сада, што је јако важно - младост.
Коју треба водити, кофер брижно паковати.
Марија Стојић
