Svako mesto ima svoju istoriju da bi se naraštaji podsećali kako je nekada bilo da izvuku neke pouke iz prošlosti i primene u budućnosti. Istoriju Brusa i okoline svojim foto-aparatom i video kamerom beležio je Milisav Jovanović.
Milisav Jovanović, fotograf u penziji rođen je 18. februara 1942. godine u selu Brđani. Otac mu je bio stolar a majka domaćica. Povremeno je ocu pomagao oko stolarije i učio zanat, ali je bio nezadovoljan što ne može da nastavi školovanje.
U junu mesecu 1960. godine zapošljava se u Drvnom konbinatu u Kruševcu kao stolar gde su bile, za to vreme, razne savremene stolarske mašine koje prvi put vidi. Martu meseca 1963. godine odlazi na odsluženje JNA. Po odsluženju vojnog roka, produžava radni odnos u Drvnom konbinatu i počinje da se bavim fotografisanjem. Odlazi kod poznatih fotografa u Kruševcu na izučavanje fotografskog zanata, svako popodne posle radnog vremena u preduzeću.
U "Drvnom konbinatu" su bile male plate, vidi da tu nema neku perspektivu i rešava da napusti Kruševac. Dolazi kući sa namerom da sa ocem radi stolariju a uz to da pokuša da obavlja fotografsku delatnost. Nailazi na razumevanje i uz očevu pomoć kupuje neophodnu foto-opremu za izradu fotografija i tako počinje samostalno, sa uspehom, da se bavi fotografijom i fotografisanjem.
Ženi se 1967. godine, dolazi da živi u selo Lepenac, gde se usmerava na fotografsku delatnost i polaže fotografski ispit jer bez ispita tada nije mogla da se obavlja i registruje delatnost.
Fotografski ispit polaže 1972. godine i uzima lokal u Brusu, preko puta crkve a zatim 1974. godine pravi fotografsku radnju u ulici Goranskih brigada u Brusu.
Uporedo sa razvojem tehnike unapređuje fotografsku radnju, posećuje međunarodne sajmove, obezbeđuje: foto-kopir aparat, prvu video kameru i čini sve fotografske usluge građanima.
Fotografsku radnju 1995. godine nasleđuje sin Darko i veoma uspešno nastavlja foto tradiciju.
Milisav Jovanović priča kako je počeo da se bavi fotografskim zanatom:
“Fotografskom delatnošću počeo sam da se bavim, posle odsluženja vojnog roka. Radio sam kao KV stolarski radnik u preduzeću “Drvni konbinat” u Kruševcu.
Jednog vikenda, izlaskom u šetnju sa svojim društvom na Kruševački Aerodrom, jedan od drugara imao je foto-aparat sa kojim smo se slikali i to je bio foto-aparat koji ja viđam prvi put i radoznalo prvi put ga imam u rukama. Interesovao sam se o njegovoj funkciji i kako se dobije slika njegovom upotrebom. Moj drug RACA , čiji je bio foto-aparat, pokušao je da mi objasni jer je učio u foto-sekciji kao školski predmet. Sledećeg vikenda na istom mestu dobili smo slike ali samo od snimaka koje sam ja slikao dok ostali snimci nisu uspeli. Tom prilikom moj drugar RACA poklanja mi taj foto-aparat, ne znam čija je proizvodnja, zvao se CERTO 6x6, koji je trošio film od samo 12.snimaka.
Kupujem nov film i odslikam svih 12 snimaka, odnesem film na izradu u fotografsku radnju koju je držao Putnik u Kruševcu. Kad sam otišo da podignem slike nisam mogo da verujem da su to moje slike jer su uspela svih 12 snimaka a majstor me pita od kada se bavim fotografisanjem. Kkad ja rekoh da mi je to prvi film, on nije mogo da veruje. Predložio mi je da kupim kvalitetniji foto-aparat koji može da koristi film od 36 snimaka. Poslušao sam tog majstora i kupio nešto bolji foto-aparat Ruske proizvodnje Smena-2 i tako sam nastavio da se bavim fotografisanjem.
Koristim neku oskudnu literaturu koje su imale škole za obrazovanje i jednoj terasi pravim MRAČNU KOMORU veličine 1,5 X 2.metra.
Da bih pored raznih problema za uspeh fotografske delatnosti, opstao u mnogome je zavisilo uklapanje u razvoju fotografske tehnike.
Pored prva dva foto-aparata sa kojim sam počeo da radim mnogo drugih sam promenio: Altex lajka, Zenit-e, Kiev-4, Yasika lajka Zorkin, Flexaret, Kanon, Nikon i mnogo druge marke.
Radnju sam opremio foto-kopirnim aparatom za fotokopiranje kad ga niko ni u društvenom ni u privatnom sektoru nije imao.
Pojavljivanjem na našem tržištu Video i DVD sistema, prvi na našem području nabavljam video rekorder i video kameru - HITACHI.
Mnogo sam svadbenih veselja, ispratnica u JNA, krštenja i drugih događaja na području opštine Brus zabeležio, kako foto-aparatom tako video kamerom.
Skoro sve događaje u razvoju opštine sam beležio i do skoro sam to čuvao, pošto nije bilo zainteresovanih za to mnogo sam takvog matrijala uništio.
Ja Vam se zahvaljujem što ste se setili mene i mojih fotografija. Mogu reći da ste stigli u poslednjem trenutku jer sam razmišljao da i preostalu foto-arhivu uništim. Pratim rad Vašeg sajta i drago mi je da neko pokušava da sačuva i zabeleži trenutke našeg mesta i okoline. I to će nekada biti istorija.”
Neke od fotografija su sačuvane, na našu radost, i tako možemo videti kako je nekad izgledao Brus i okolina, kako se živelo i družilo. Kako se radilo... Brus nekada...
N.Miljković
Fotografije Milisava Jovanovića i istorija Brusa na linku OVDE