Održavaju se u poslednji dan pred početak Petrovskog posta. Svuda se pripremaju mrsne gozbe, a po nekim selima idu pokladni svatovi, a u drugim se pale lile.
Lile su buktinje od osušene brezove ili trešnjine kore. Obično ih pale mladići i dečaci, obilazeći oko kuća, torova, izvora po tri puta, govoreći:
"Lila gori žito rodi", ili "Veselo nam lile gore, da nam krave dobro vode".
Domaćini kod kojih lilari dođu, daju im belog mrsa i nešto drugo od hrane. Za to vreme devojke skupe slame na gomilu i zapale na seoskoj utrini, gde onda dođu i lilari i ostala omladina i započnu razna takmičenja i igre oko vatre, uz hranu koju su lilari sakupili u selu.
POKLADE
Prema narodnim običajima, domaće gozbe svih okupljenih članova porodice ili seoska veselja uoči velikih postova. Pa stoga, nazivi poklada su vezani za nazive velikih postova: Vaskršnje, Božićne, Petrovske i Velikogospojinske. Prve tri su u narodnoj tradiciji i danas veoma očuvane. Prema vrsti hrane koja se sprema, u narodu postoje i drugi nazivi. Tako se poklade nazivaju bele, ili sirne kad je obavezno obredno jedenje belog mrsa i mesne, kad se uglavnom spremaju jela od mesa.
