Gospojinske poklade pravoslavni vernici obeležavaju 13. avgusta, na dan koji prethodi početku Velikogospojinskog posta.
Prema narodnim običajima, poklade su domaće gozbe svih okupljenih članova porodice ili seoska veselja uoči velikih postova i zato su nazivi poklada vezani za nazive velikih postova: Vaskršnje, Božićne, Petrovske i Velikogospojinske. Prve tri su u narodnoj tradiciji i danas veoma očuvane.
Prema vrsti hrane koja se sprema, u narodu postoje i drugi nazivi. Tako se poklade nazivaju bele, ili sirne kad je obavezno obredno jedenje belog mrsa. Mesne, kad se uglavnom spremaju jela od mesa. Proštene ili pročka poklade su dobile naziv po običaju da se na ovaj dan sve uvrede opraštaju, kako bi i nama dugovi bili oprošteni, i tako rasterećeni dugovanja, što čišći ušli u period nastupajućeg posta. Zato se u narodu, uz čašu, kao zdravica na ovaj dan kaže: "Oprosti, ulazimo u post kao u more", a prisutni odgovaraju: "Neka je od Boga oprošteno, oprosti i ti meni".
Velikogospojinski post jedan je od četiri velika posta, koji počinje 14. avgusta, na dan Svetih mučenika Makaveja, a prethodi velikom hrišćanskom prazniku Uspenju presvete Bogorodice, poznatijem kao Velika Gospojina.
