Rođen je šest vekova pre Hrista u selu Anatotu nedaleko od Jerusalima.Počeo je da prorokuje u vreme cara Josije, u svojoj 15 godini.
Stalno je proganjan, jer je prorokovao mnoge nesreće carevima i velikašima zbog njihove vere u lažne idole i prinošenja dece na žrtvu tim idolima.
Caru Joakimu je prorekao da će mu se telo vući nesahranjeno izvan zidina Jerusalima; potonjem caru Jehoniju da će biti odveden u Vavilon sa celom porodicom i tamo umreti.
Kad je na presto u Jerusalim došao car Sedekija, Jeremija je prorekao pad Jerusalima i ropstvo u jarmu Vavilonaca.
U dolini Totef pod Jerusalimom, na mestu gde su deca klana kao žrtve idolima, prorekao je skori pad Judejskog carstva. Uskoro Vavilonci zauzmu Jerusalim, grad razore i opljačkaju, mnogo ljudi ubiju, a roblje odvedu u Vavilon.
Prorok Jeremija uzeo je kivot iz hrama i sakrio ga na brdu Navat gde je umro Mojsije, a oganj iz hrama sakrio je u jedan dubok bunar.
Neki Jevreji odveli su ga u Misir, gde je prorokovao propast misirskih idola i dolazak Deve sa Mladencem. Tu, u Misiru, Jevreji su kamenovali svetog Jeremiju i tu je sahranjen.
Po predanju, car Aleksandar Veliki posetio je grob proroka Jeremije. Po carevoj naredbi Jeremijino telo je preneto i sahranjeno u Aleksandriji.
Na dan proroka Jeremije običaj je da se teraju zmije, da ne bi preko leta dosađivale. Deca nastavljaju ovu tradiciju kao nekada pa uoči Jremijinog dana u kasnim popodnevnim satima idu od kuće do kuće pevajući pesme i praveći buku kojima teraju zmije "Jeremija u polje, a sve zmije u more...".
Vreme o svetom Jeremiji naziva se Poljaranija, jer tada treba rano izlaziti na polje na rad; a naziva se i Poljobranija, jer se od tada zabranjuje stoci da pase po mladom žitu ili pašnjaku, koji će se toga leta kositi.
