Plamen junaštva majora Gavrilovića ne sme se ugasiti
Beograd 11.10.2021. Manifestacija “Sećanje na branioce Beograda i otadžbine i na hrabrost i junaštvo majora Dragutina Gavrilovića 1915. godine”, održana je i ove godine 7. oktobra 2021, kod Crkve Ružice i Kapele Svete Petke na Kalemegdanu.
Organizatori ove nacionalne manifestacije bili su: Udruženje čuvara srpske tradicije i običaja „Prela i posela“, Društvo srpskih domaćina, Udruženje za odbranu ćirilice „Dobrica Erić“, Udruženje „Opstanak“ za borbu protiv bele kuge, Udruženje „Srpsko-ruskog prijateljstva“, uz podršku još nekoliko patriotskih udruženja. Učesnici su najpre položili vence na Spomen kosturnicu a potom je sveštenik Zoran Đurović odslužio parastos herojskim braniocima Beograda iz 1915. godine. Nakon toga je ispred Crkve Ružice održan javni istorijski čas i izveden prigodan kulturno-umetnički program.
Posle himne “Bože pravde”, skup je otvorio Dragiša Simić predsednik Udruženja čuvara srpske tradicije i običaja „Prela i posela“. Dragiša Simić je na početku izgovorio reči poznate komande majora Dragutina Gavrilovića “Vojnici, junaci” Prisutnima su se, pored Dragiše Simića i Marije Seačanac, koji su vodili program, još obratili i Miladin Ševarlić, predsednik UO Društva srpskih domaćina, i Miodrag Kojić i Ranko Gojković iz Udruženje za odbranu ćirilice „Dobrica Erić“, Mila Jovanović – Vico.
U kulturno-umetničkom delu programa učestvovali su brat i sestra Matija i Mateja Mirković, koji su govorili stihove uklesane na Spomen ploči na Zejtinliku kao i pesmu Otadžbina, Ansambl Ratislav Blagojević i Gledanice, ženska pevačka grupa “Filigrani” iz Zrenjanina, pevačka grupa “Soko” iz Inđije, KUD “Srpska tradicija”, koji su izveli Kolo majora Gavrilovića i Kraljevo kolo. Društvo srpskih domaćina predstavljala je i glumica Aleksandra Ristić, koja je govorila reči poznate srpske heroine iz Velikog rata Sofije Jovanović, koja je bila učesnik borbi 1915. godine i jedan od branilaca Beograda.
Kratki, javni, istorijski čas održao je Slobodan Erić, potpredsednik Društva srpskih domaćina, čije izlaganje prenosimo:
Poštovani oci, dame i gospodo, dragi prijatelji, braćo i sestre, pomaže Bog! Želim da Vas sve pozdravim i da Vam prenesem pozdrave našeg predsednika Nićifora Aničića, koji nije iz opravdanih razloga mogao da prisustvuje ovoj svečanosti. Ali sa nama je u ime Društva srpskih domaćina i predsednik Upravnog odbora prof.dr Miladin Ševarlić.
Braćo i sestre, nalazimo se na svetom i slavnom mestu. Na bedemima grada u čijim se temeljima nalazi i tvrđava svetog Despota Stefana Lazarevića, koji je, posle Kosovske bitke, dogradio i utvrdio Beograd kao srpski grad i posvetio ga Presvetoj Bogorodici. A onda je ovaj grad još više osvetila velika pravoslavna i hrišćanska svetiteljka Sveta Petka, čije su mošti u jednom periodu bile u Beogradu i čija svetost i je dalje ostala sa nama i ona duhovno zrači iz ovog prelepog hrama, koji je njoj posvećen, a pred kojim mi danas stojimo. Sveta Petka, je veoma poštovana u našem narodu a o njenim čudima i pomoć ljudima, svedoče brojna svedočanstva.
A onda je mučeničku svetost i slavu ovog grada još više utvrdila krv i žrtva branilaca Beograda iz 1915.godine zbog koje smo se mi danas ovde i okupili da im se zahvalimo. Junačka odbrana Beograda svedoči, da je herojska vertikala bila prožela sve slojeve tadašnjeg srpskog društva, jer Beograd 1915.godine nisu branile najbolje i najelitnije jedinice Prve, Druge i Treće Armije, koje je srpska komanda izvukla sa ušća Save i Dunava, s razlogom, kako ne bi rizikovala njihovo opkoljavanje. Beograd su branili i dobrovoljci i trećepozivci i dečaci, kao što će mo to čuti iz sećanja jedne od srpskih heroina Velikog rata, Sofije Jovanović.
Braćo i sestre, ja bih samo da kažem da su u odbrani Srbije i Beograda na početku Velikog rata 1914. i 1915. godine, kao i mnogo put a u istoriji, učestvovali i braća Rusi, što nije, čini se dovoljno poznato, našoj široj javnosti. Naime, prilikom napada na Beograd Austrugarska je koristila monitore – rečne ratne brodove sa veoma moćnom artiljerijom koji su bilo oklopljeni i za koje tadašnja srpska artiljerija i vojska nije ima rešenje. Carska Rusija je tada, pored vojne pomoći - još tokom Cerske bitke Rusija je poslala 120 000 pušaka - u Srbiju poslala vojnu misiju koja je brojala 600 mornara Crnomorske flote koji su se bavili postavljanjem mina na Savi od ušća Drine, Šapca, do Beograda i na Dunavu od Beograda do Prahova. Prve mine su postavljene na Savi kod Ostružnice, a zahvaljujući ruskim minerima, pored savskog ostrva Oršavska ada, kod Šapca, je potopljen austrogarski admiralski brod - monitor Temeš a 8 .decembra 1914. godine na ruske mine naleteo je i drugi austrougarski ratni brod - monitor “Samos”. Možemo reći da je zahvaljujući pomoći ruskih mornara u najvećoj meri neutralizovana dejstva moćne rečne flote Austrogarske a potpuno su prekinuti transporti vojnog materijala Dunavom Austrije i Nemačke za Tursku. Srpska vojska je stekla neophodno borbeno iskustvo u ratu na rekama. 6. avgusta 1915. godine sa navoza Čukarica porinut je prvi srpski ratni brod – oklopni čamac Jadar, i ovaj datum danas Rečna flotila i rečne jedinice Vojske Srbije obeležavaju kao dan svog roda.
Braćo i sestre, neka naše prisutvo na ovom svetom mestu na današnji dan, bude izraz našeg opredeljenja i odluke da svrstamo u jedan neprekinuti nacionalni stroj od Svetog Save, Kneza Lazara, Karađorđa, majora Gavrilovića, i da se na mestu, gde su hrabri branioci naše prestonice položili svoje živote lečimo od bolesti malodušnosti i nesloge današnjih generacija ali i da se nadahnjujemo njihovim heroizmom za nove izazova i nacionalne borbe koje nam, sasvim izvesno, predstoje. Kako radili tako nam Bog pomogao!
