Toplički ustanak je zvanično podignut 26. februara. 1917. godine iako su komite Koste Vojinovića Kosovca i pre tog datuma vodili borbe sa okupatorom uglavnom u blaževačkom kraju.
U prvoj polovini avgusta 1916. godine u selu Leposaviću, Vojinović je osnovao „Ibarsko-kopaonički komitski odred“. Prva njegova četa, osnovana toga dana, imala je pet boraca, i to: Uroš Rudinac iz sela Rudina ispod Rogozne (ranije komitski vojvoda), Aleksandar Piper kafedžija iz Mitrovice, Vlajko Vladisavljević iz Leposavića, Proka Planić iz Zemanice i Radomir Gašić sa Kopaonika1 (iz Donjeg Levića).
Na molbu vojvode Vojinovića, Milunka Kovačević iz Blaževa je zajedno sa Jeftimijom Kovačević sašila zastavu Odreda u selu Iričiću na kojoj su izvezle: „Sloboda ili smrt – Kopaonički odred vojvode Koste Vojinovića Kosovca“. Ovu zastavu je nosio i čuvao Janićije Dimić iz Belog Polja.
Posle desetak dana odred je već brojao 50 naoružanih komita. Kao i svi ustanici i oni su prvo dali zakletvu koja je tada glasila:
"Zaklinjem se Bogom svemogućim da ću verno i odano služiti svojoj Otadžbini i Kralju i za njih svoj život u svako doba založiti. Starešinu poštovati i sa njima u bratskoj ljubavi živeti, tako mi Bog pomogao."
Komite Koste Vojinovića vodile su borbu za oslobođenje Srbije sa Bugarima i Austrijancima na prostoru blaževačkog kraja u drugoj polovini 1916. godine i početkom 1917. godine, pre zvaničnog izbijanja Topličkog ustanka 26. februara 1917. godine.
Tako je 10. septembra 1916. godine Vojinović u okolini sela Babice porazio jedan jak austrijski žandarmerijski odred koji je bio skoro uništen; 30 je poginulo, a ostalo se spasilo bekstvom.
Sutradan, 11. septembra Vojinović je vodio borbu kod Belog Brda na Kopaoniku.
Dana 14. oktobra Vojinović se borio kod Blaževa. „Neprijatelj je bio potučen i zarobljen je veći broj vojnika, komora i konja“.
Iz tog vremena je verovatno i ona borba kod Treske, gde je Vojinović uništio jedno austrijsko poterno odeljenje od 42 vojnika – svi su do jednog poginuli.2
Vojinović u svom dnevniku pominje 3. novembra borbu kod sela Gornji Levići u kojoj su poginula četiri austrijska žandarma.
Na dan 1. decembra bila je borba sa jednim vodom Bugara kod Goleme Glave u kojoj ih je Vojinović razbio, jedan Bugarin je pobegao, a tri su ranjena.
Za 2. decembar pominje se još jedna tročasovna borba u kojoj je poginulo osam austrijskih vojnika i jedan četnik.
Istog dana ušao je Vojinović u Blaževo, zapalio sve opštinske knjige i uništio sav materijal namenjen okupatoru.3
Pod 13. (26.) januar Vojinović piše da je „selo Stanulovići spaljeno zbog četnika“.4
Dana 24. februara vođena je borba na Ćelavici sa Austrijancima kada je poginulo 33, a zarobljen jedan neprijateljski vojnik.5
autor: Radoljub Jotić, profesor istorije OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“, Brus
1 M. Perović, Toplički ustanak 1917, Beograd 1988, 85.
2 Isto, 86.
3 Isto, 88.
4 Isto, 96.
5 Isto, 169.
Opširniji tekst o komitama Koste Vojinovića Kosovca na linku OVDE
