Profesor Radoljub Jotić predaje istoriju u OŠ "Jovan Jovanović Zmaj" u Brusu i neumorno beleži istorijske detalje vezano za bruski i toplički kraj, posebno iz doba Prvog svetskog rata i Topličkog ustanka, i hrabrih komita Koste Vojinovića iz blaževačkog kraja. Ovaj put prenosimo tekst o događaju koji je zadesio bruski kraj jula meseca 1916. godine...
KOPAONIČKI MUČENICI
Novinar lista Pravda Milan Knežević je tri dana za redom, 12., 13. i 14. jula 1934. godine slao iz Brusa veoma detaljne izveštaje. Mi ćemo citirati prvi i treći, budući da su oni i najinteresantniji.
Prvi izveštaj
"Brus, 12. jul. Četrnaesti jul 1916. godine zavio je u crno ceo Srez kopaonički. Da bi kod naroda iskorenili veru u skori povratak naše vojske i ugušili Srpstvo u kopaoničkom području, nekadašnjoj Nemanjinoj Rasini, neprijatelji su bili došli na pomisao da poubijaju sve istaknute građane varošice Brus i Sreza kopaoničkog. Preko hiljadu kršnih Kopaoničana poginulo je od austrijskih bajoneta, a osam najistaknutijih ljudi iz sreza: Sibin Jeličić, industrijalac, Milosav Stevović, trgovac i bivši narodni poslanik, Vojislav Bralović, upravnik pošte, Dobrosav Pavličević, zemljoradnik iz Radmanova, Tihomir Šiljić, zemljoradnik iz Dubaca, Boško Nikolić, zemljoradnik iz Livađa, Vlajko Pavličević, iz Radmanova i Svetozar Kovačević, opštinski delovođa iz Prebreze, - umrli su na vešalima u krugu kruševačke kasarne. Tim žrtvama i narodnim mučenicima podiže se sada skroman spomenik, koji će mlađim naraštajima služiti kao primer kako se nekada, bez imalo straha od smrti, ginulo za prava Otadžbine i njenu slobodu.
Pojmljivo je zašto su okupatori najviše ispoljavali svoj teror u Rasini i Toplici. Po cenu svih žrtava, oni su hteli da ubiju dušu narodu i potpuno ga potlače, jer su znali da su Topličani i Kopaoničani najzdraviji nacionalni elementi. Ali su se prevarili. Bajoneti i prolivena krv Kopaoničana nisu mogli zastrašiti Rasinu. To je u narodu još više raspalilo nacionalizam i veru u pobedu i povratak srpske vojske.
Dok su Austrijanci pretili i ubijali, paleći čitava sela, Sibin Jeličić, Milosav Stevović i Vojislav Bralović, potpomognuti svojim najboljim prijateljima, ne plašeći se za svoje živote, iako je nad njihovim glavama stalno lebdela smrt, dogovorili su se da otpočnu sa akcijom u narodu. Potajno su obilazili svoje prijatelje i ulivali im nadu u skoro oslobođenje i slom okupatora.
Nagovarali su narod da ne predaje oružje, da bi ga jednoga dana, kada se za to bude ukazao pogodan momenat, mogli upotrebiti protiv ugnjetača. Stupili su bili i u vezu sa pokretačima četničke akcije, ali ih je to stalo života. Austrijanci su doznali za njihovu akciju, jer su imali dobro organizovanu obaveštajnu službu. To je bilo na početku leta 1916.
Narodni vođi Sreza kopaoničkog Sibin Jeličić, Milosav Stevović, Vojislav Bralović, Dobrosav Pavličević, Tihomir Šiljić, Vlajko Pavličević, Boško Nikolić i Svetozar Kovačević odmah su uhapšeni i pod jakom stražom sprovedeni u Kruševac. Već se unapred znalo kakva ih je sudbina očekivala. Smrtne presude bile su potpisane pre njihovog hapšenja.
Pogubljenje kopaoničkih mučenika ostaće večito urezano u sećanja Kruševljana. Osvanuo je bio 14. jul 1916. godine. Dan pre toga dobošar je saopštio naređenje o obaveznom prisustvovanju pogubljenju Sibina Jeličića, Milosava Stevovića, Vojislava Bralovića i ostalih. Čak je i porodicama obešenih stavljeno do znanja da moraju prisustvovati pogubljenju. Jak kordon vojske čuvao je kasarnu, a osam podignutih vešala ulivala su jezu prisutnima. Među mnogobrojnim građanima bila je i kći Milosava Stevovića, Bisenija Vučić, kojoj je takođe naređeno da prisustvuje vešanju svoga oca.
Osam Kopaoničana su izvedeni i izvršena poslednja formalnost: pročitana im je presuda kojom su zbog svog nacionalizma i potstrekavanja naroda protivu neprijatelja bili osuđeni na smrt. Osuđenici su hladno, svesni da će neprijatelj ipak jednoga dana biti potučeni i ponosni što umiru za svoj narod, saslušali presudu i prišli vešalima. Prisutni su morali da skrivaju suze, jer ih je mogla snaći ista sudbina.
Mučenička smrt narodnih prvaka Sreza kopaoničkog nije pokolebala veru kod stanovništva. Kada je tiranstvo austrijski vojnika i oficira dostiglo vrhunac, narod se latio oružja. Prva ustanička puška pukla je u selu Blaževu, na Kopaoniku. Vojvoda Kosta Vojinović, taj neustrašivi div, bio je obrazovao Kopaonički četnički odred i stupao u otvorene borbe sa neprijateljima. Vojinović je bio u vezi sa vojvodom Kostom Pećancem, koji se stavio na čelo pobunjenog naroda u Toplici. Posle mnogobrojnih žrtava narodni ustanak je ugušen. Da bi se još jače osetilo njihovo tiranstvo, Austrijanci su posle toga strahovito postupali sa narodom. U selu Blaževu pet stotina domova bilo je zavijeno u crno. Ime Milana Geroča nikada se neće zaboraviti na Kopaoniku". (Pravda, 13. jul 1934, strana 7.).
Sledećeg dana, 13. jula novinar Knežević je u istom listu objavio drugi, nešto kraći izveštaj, u kome je naveo da je pododbor Četničkog udruženja za Srez kopaonički izvršio sve neophodne pripreme za sutrašnju svečanost, da je upućen apel svim rodoljubima i bivšim ratnicima za učešće na svečanosti, da će dočeku gostiju iz Beograda, Kruševca i ostalih mesta prisustvovati narod iz celog Sreza kopaoničkog, na čelu sa predsednikom bruske opštine gospodinom Cvetkom Jeličićem. Navedena je satnica svečanosti i obaveštenje da je za učesnike svečanosti odobren popust od 50% za vožnju železnicom, kao i da je obezbeđen prevoz od Kruševca do Brusa i natrag za sve goste. (Pravda, 14. jul 1934, strana 6.).
Treći izveštaj
"Brus, 14. jul. Kopaoničani su danas dostojno odali poštu mnogobrojnim žrtvama koje su neprijatelji za vreme Svetskog rata na zverski način poubijali. Posle jučeranje velike kiše, jutros je osvanuo lep dan. Varoš je bila iskićena zastavama, a iz udaljenih sela kopaoničkog Podgorja dolazili su seljaci da zajedno sa svojom braćom iz Toplice i Rasine prisustvuju današnjim dirljivim svečanostima. Bilo je tu ljudi, čestitih starina, sa odličjima za hrabrost okačenim o grudi. Pristizali su u Brus još od rane zore. Predsednik opštine g. Cvetko Jeličić, čiji je otac Sibin Jeličić, obešen sa ostalim kopaoničkim mučenicima za vreme rata, bio je izvršio još ranije sve pripreme da današnja tužna svečanost ispadne onako kako treba i kako žrtve zaslužuju.
Od ranog jutra pucale su prangije i objavljivale narodu kroz dolinu Rasine današnju svečanost. Od svoga postanka varošica Brus nije videla ovakvu svečanost i ovoliki broj naroda.
Svečanost je počela u 10 časova pre podne. Pred Osnovnom školom formirana je povorka učenika i građana. Na čelu povorke bila je vojna muzika 47 Pešadijskog puka iz Kruševca. U povorci su uzeli učešća pomoćnik ministra saobraćaja g. Dobrosav Ratajac, narodni poslanici g. Kosta Pećanac, pretsednik Kruševačke opštine g. K. Novaković, inženjer g. Vasa Popović, pretsednik četničkog udruženja u Kruševcu g. Milivoje Popović, delegati četničkih udruženja, zvanični izaslanici i mnogobrojno građanstvo.
Povorka je prošla glavnom ulicom i došla u sabornu crkvu, gde je protojerej g. Svetislav Popović uz asistenciju četiri sveštenika održao pomen hiljadu ubijenih Kopaoničana.Po završetku pomena, u 10.30 časova, na pijaci je počeo obred osvećenja četničke zastave i polaganje kamena temeljca za spomenik izginulim Kopaoničanima. Zastavi je kumovao narodni poslanik g. Boža Jeličić. G. Jeličić je predao zastavu četničkom vojvodi g. Kosti Pećancu, a ovaj zastavniku, najstarijem četniku na Kopaoniku.
- Predajući ovu zastavu našim zaslužnim četnicima, rekao je tom prilikom g. Jeličić, ostavljam je u amanet da je čuvaju kao svetinju i kao samog sebe.
Pošto je izvršen obred osvećenja zastave i pošto je ona predana zastavniku, g. Hranislav Popović počeo je svoj govor sa rečima:
- Ovaj dan pre 18 godina bio je zaista strašan i užasan. Bio je to uistini tužan, pun bola i očajanja dan, kada su neprijatelji ubili oko hiljadu Kopaoničana. Na današnji dan proneo se glas da su naši prvaci Sibin Jeličić i Milosav Stevović na krstu razapeti. Oni su umrli kao dostojni sinovi Kopaonika, časno i slavno, za svoj narod.
Ali posle njihove mučeničke smrti nastalo je još teže doba. Neprijatelj je tada ubijao sve, muško i žensko.
Posle protojereja g. Popovića govorio je narodni poslanik g. Boža Jeličić, a na kraju četnički vojvoda g. Kosta Pećanac.
U podne je gostima priređen banket, na kome su govorili pretsednik opštine g. Cvetko Jeličić i druge ugledne zvanice". (Pravda, 15. jul 1934, strana 11.).
Iz navedenih izveštaja novinara Milana Kneževića jasno se vidi da su Brusjani uz veliku svečanost postavili kamen temeljac budućem spomeniku kopaoničkim mučenicima (osmorici obešenih Brusjana u Kruševcu i hiljade stradalih Kopaoničana u Balkanskim ratovima, Prvom svetskom ratu i Topličkom ustanku). Nažalost, osim kamenog postamenta, spomenik nije podignut. Jedan od glavnih razloga je što je nepuna tri meseca od postavljanja kamena temeljca ubijen kralj Aleksandar I Karađorđević u Marseju, inače kralj je trebao biti glavni finansijer podizanja spomenika.
Posle Drugog svetskog rata, nova lokalna komunistička vlast je kamenom iz postamenta planiranog spomenika, na istom mestu 1952. podigla spomen česmu posvećenu palim borcima i žrtvama fašističkog terora od 1941. do 1945. godine.
Spomen česma u Brusu podignuta 1952. godine
I posle skoro devet decenija nikome od nadležnih u Brusu nije palo na pamet da ponovo pokrene inicijativu da se svim Kopaoničanima stradalim u oslobodilačkim ratovima od 1912. do 1918. godine konačno podigne odgovarajuće spomen obeležje.
Shvatam da se srpsko tradicionalno društvo već duže vreme svesno urušava, ali mi je neshvatljivo da smo toliko moralno pali da jednostavno gubimo osećaj stida. SRAMOTA - ŠTA TO BEŠE?!
Radoljub Jotić
