HRABRA BRUSKA SKOJEVKA Bratislava Petrović (15. X 1924 - 21. III 1943)
Već duži vremenski period mnogi Brusjani se pitali ko je bila Bratislava Petrović, po kojoj ime nosi najduža ulica u Brusu, od gradske crkve pa do sela Žiljci, prema Kopaoniku.
Kao i mnogo puta do sada odgovor daje Radoljub Jotić, profesor istorije u OŠ "Jovan Jovanović Zmaj" u Brusu koji se već duže vreme bavi istorijom bruskog i blaževačkog kraja ali i šire.
U Matičnoj knjizi rođenih za 1924. godinu, u Matičnoj službi SO Brus, na 48. strani pod tekućim brojem 291 nalazimo sledeće podatke o Bratislavi Petrović: Da je rođena 15. oktobra 1924. godine, pre ponoći i da je prvo dete svojih roditelja. Ime oca Ljubodrag a majke Simka. Bratislava je rođena u 29. godini oca i 18. godini majke. Krštena je 23. novembra 1924. u domu roditelja. Kum je bio Marko Marjanović, ekonom državne bolnice u Brusu. Dete nije blizanac i ono što je interesantno navodi se da je dete rođeno kao vanbračno.
Bratislava je detinjstvo provela u Brusu, gde je završila osnovnu školu. Srednju školu je učila u Kruševcu, gde se upoznala sa naprednom komunističkom ideologijom. Kao srednjoškolka u Kruševcu je postala član SKOJ-a.
Ratne godine je provela u Brusu ističući se veoma aktivnim skojevkim radom. Glavni aktivista i organizator komunističkog pokreta u Brusu bio je Nikola Bugarčić, koji se u Brusu sklonio kod Mike Đorđevića. Oni su sa Draganom Golubovićem okupili oko sebe jedan broj omladinaca. U toj grupi su bili Branko Pavlović, Mile Mitrović i Bratislava Petrović. To su bili začeci komunističkih ideja u potkopaoničkoj varošici.
Početkom 1942. godine u Brusu je formirana organizacija SKOJ-a od sledećih omladinaca: Dragan Golubović, Bratislava Petrović, Dobrivoje Milovanović "Žuti", Momčilo Stanojević, Mile Mitrović, Mija Golubović a nešto kasnije se proširuje sa Aleksandrom Obradovićem, Miletom Perićem, Sibinom Jeličićem, Brankom Pavlovićem, Miodragom Andrićem i Nikolom Saulovićem.
Bratislava Petrović je kao skojevka u godinama rata savesno i požrtvovano sa puno spretnosti i umešnosti obavljala vrlo odgovorne i opasne poslove. Radila je na prikupljanju pomoći za borce odreda u hrani i odeći, krila ilegalce, negovala ranjene i bolesne borce, prikupljala oružje, municiju, sanitetski materijal, obavljala kurirske poslove, prenoseći važne poruke, letke, štampu, knjige, plakate i drugi propagandni materijal, pisala parole, radila na širenju komunističke ideologije među nezadovoljnim narodom, jačanju i omasovljavanju skojevske organizacije...
Ako se ima u vidu da je Brus bio pun agenata i policije, potpuno je jasno kolikom se riziku izlagala hrabra skojevka. Ona je potpuno svesno, izlažući svoj život velikoj opasnosti i dalje revnosno izvršavala sve postavljane zadatke. Aktivan rad bruskih skojevaca doveo je do toga da je neprijatelj krenuo sa represalijama, hapšenjima pa i likvidacijama. Zbog toga su okupatori i njihove sluge, od policije do četnika Draže Mihailovića pokušavali nasiljem da nateraju građane na pokornost. Aktiviste i simpatizere hapse, saslušavaju, tuku i prete smrću ako ne prestanu da rade za NOP. Na kraju počinju da kruže tajni spiskovi za likvidaciju, kreću sa streljanjima i klanjima, tako da se više niko nije osećao bezbednim.
Nedićeva straža bila je jedina zvanična vlast u Brusu u to vreme i to kao četnička filijala. Po tvrdnjama nekih savremenika početkom 1943. godine Brusom je počelo da kruži tajno pismo sa četničkim pečatom i Keserovićevim potpisom, u kome je bio spisak sa imenima ljudi koje je trebalo likvidirati. Pismom su nedićevci u Brusu obavešteni da je njihov glavni zadatak da ih nadgledaju do njihovih likvidacija. Po svedočenju aktera ovih dešavanja, da se zaključiti, da su neki sa tog spiska uspeli da izbegnu likvidaciju odlaskom u Rasinski partizanski odred. Na žalost neki nisu imali tu sreću, među njima je bila i Bratislava Petrović. Pošto se saznalo da je na spisu za likvidaciju, postoje indicije da je bilo u planu da se i ona, za izvesno vreme iz Brusa prebaci u odred. Međutim, krvoločne keserovićeve četničke trojke su krenule u svoj krvavi pir. Dana 21. marta 1943. godine pod okriljem mraka četnička trojka je upala u kuću Bratislave Petrović, izveli je iz kreveta, pošto je bila bolesna od gripa i iste noći je zaklali u selu Ribare. Sa Bratislavom zaklan je i Mile Mitrović, dok je inženjer Momčilo Stanojević uspeo da pobegne skočivši kroz prozor. Bruska skojevka je zaklana u devetnaestoj godini života.
Hrabroj skojevki Bratislavi Petrović Brus se odužio davanjem imena jednoj od najvećih ulica u gradu. Međutim, ni do danas joj nije podignuto nikakvo spomen obeležje. Brus ima svoje heroje, samo ih iz nekih razloga ignoriše. Imajući u vidu da kopaonički mučenici i najpoznatiji Brusjanin Mika Đorđević nemaju odgovarajuće spomenike, primer Bratislave Petrović je još jedna sramota u nizu. Dakle, u Brusu je i dalje aktuelno kontinuirano odvikavanje od stida. Odsustvo stida je jednostavno nedostatak morala.
foto:R.Jotić