NATO je tokom bombardovanja teritorije Srbije 1999. godine 23. aprila u dva sata i šest minuta bombardovao zgradu Radio-televizije Srbije i ubio šesnaestoro radnika RTS-a.
Tog 23. aprila u 02:06 časova ujutru živote su izgubili zaposleni koji su u tom trenutku bili na svom radnom mestu:
- Jelica Munitlak – šminker,
- Ksenija Banković – video-mikser,
- Darko Stoimenovski – tehničar u razmeni,
- Nebojša Stojanović – tehničar u masteru,
- Dragorad Dragojević – radnik obezbeđenja,
- Dragan Tasić – električar,
- Aleksandar Deletić – kamerman,
- Slaviša Stevanović – realizator,
- Siniša Medić – dizajner programa,
- Ivan Stukalo – realizator,
- Dejan Marković – radnik obezbeđenja,
- Milan Joksimović – radnik obezbeđenja,
- Branislav Jovanović – tehničar u masteru,
- Slobodan Jontić – monter,
- Milovan Janković – precizni mehaničar i
- Tomislav Mitrović – režiser programa.
Za ovaj zločin odgovarao je samo tadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović, jer nije poštovao naređenja Savezne vlade i izmestio radnike i tehniku na bezbednu lokaciju. Za NATO – RTS je bio legitiman cilj. Slučaj je ispitivala specijalna komisija Haškog suda, ali Tužilaštvu nije predložila pokretanje krivičnog postupka.
U znak sećanja na stradale radnike RTS-a svake godine organizuje se sportski turnir "Igrajmo za 16" u više sportova.
Pitamo se i danas – ZAŠTO?
