Počela je još jedna ski sezona na Kopaoniku. Iako je dosta brusjana bilo na skijanju što kao instruktori ili rekreativci ipak Brus nema prepoznatljiv ski klub. Kopaonik tokom godine posećuju i planinari ali čini se da i planinarenje nije dovoljno zastupljeno iako se zna da je to veoma zdrav sport, naročito šetnje kroz šumu kojima se oporavlja i jača organizam.
O skijanju i planinarenju na teritoriji opštine Brus razgovarali smo sa Aleksandrom Mitrovićem, potpredsednikom PSD Srebrnac, koji je pre nekoliko sezona pokrenuo skijašku sekciju a veoma je aktivan i pri planinarskim akcijama.
Aleksandar Mitrović je profesor srpskog jezika i trenutno obavlja funkciju potpredsednika PSD "Srebrnac" Brus.
   |
Završio je alpinistički i speleološki kurs i već 15-ak godina je volonter u Gorskoj službi spasavanja Srbije.
   |
Pri PSD Srebrnac aktivirao je Skijašku sekciju koja ulazi u šestu godinu rada, u okviru koje je mnogo puta volonterski vodio decu na skijanje, gde je neskijašima pružana besplatna skijaška obuka, organizovao ekološke akcije, učestvovao u organizovanju planinarskih pohoda...
Organizovao je na Gobelji i dva skijaška takmičenja - Srebrnački kup 2014 i 2015...
Kao predstavnik Skijaške sekcije PSD Srebrnac pri učlanjenju u Skijaški savez Srbije rekli ste prisutnima "želimo biti planinari i skijaši a ne berači borovnica?!" Možete li nam reći nešto više o tome?
"Prilikom konkurisanja u Skijaški savez Srbije otišao sam tamo kao predstavnik Planinarsko-skijaškog društva „Srebrnac“ Brus i istakao sam prisutnima za govornicom, gde su bili predstavnici svih skijaški klubovi u Srbiji, da nam je u Brusu "...glavni cilj da obezbedimo đacima boravak na Kopaoniku u ulozi skijaša, a ne samo kao berača borovnica što je naša surova realnost poslednjih decenija...".
Da nije bilo poslednjih godina besplatnih ski karti JP Skijališta Srbije, velika većina bruskih đaka bi skije i dalje gledala samo na slici."
Koliko je teško pokrenuti u Brusu nešto zdravo i korisno, naročito skijanje?
"Veoma je teško zbog nezainteresovanosti samih Brusjana. Skijanje je posebno teško pokrenuti jer je tu potrebno veliko i pošteno planiranje i odricanje, a ne govorim o državnim rezultatima od kojih smo mi svetlosnim godinama udaljeni, već o samom organizovanom, sistematskom prisustvu dece neskijaša na Kopaoniku pa tek onda skijaša uz minimalna sredstva od strane lokalne samouprave ali uz maksimalno zalaganje volontera, kao i samih roditelja, koji bi se našli kao pomoć. Sam cilj u Brusu mora nam biti što veći broj odlazaka dece na Kopaonik, počevši od osnovaca, preko srednjoškoloca pa do studenata, a zašto ne i građana Brusa ali po znatno povoljnijim cenama, jer suludo je pomisliti da Crnogorci blizu mora ne znaju da plivaju dok svi znamo da preko 90% ljudi, a pogotovo dece, ispod Kopaonika ne znaju da skijaju, pa ima li to još negde u svetu?!"
Da li su planinarenje i skijanje dovoljno razvijeni u našoj sredini?
"Na žalost, nisu. Sve aktivnosti moraju biti isplanirane u dogovoru sa samim članstvom svih klubova, udruženja pa i društava, smatram da moramo javno na sastancima govoriti o svim problemima jer problem neće sam od sebe nestati, što znači da je potrebno imati redovne sastanke sa članovima.
Potrebno je problem prepoznati i usuditi se da ga rešiš a ne nastavljati dalje sa radom sa znanjem da do cilja nećeš doći jer tlo ispod tebe nestaje a ti se praviš da to tebe ne dotiče i da si „iznad zemaljskih stvari“ jer smatraš da se Zakona niko „ne drži“ dok svi znamo da to nije tačno.
Teško priznajemo ali svi smo zamenljivi, svet će nastaviti da se okreće i posle nas. Zar nije tako?!"
Gde vidite rešenje za sistematski razvoj bruskog sporta, a posebno planinarenja i skijanja?
"Vidim u dugim i konstruktivnim polemikama sa stručnim ljudima iz oblasti sporta gde se nećemo praviti da problema nema već ćemo tragati za njima i pokušati da ih rešimo u što većem broju, a kako drugačije nego izborom pravih ljudi u Brusu spremnih da sebe nesebično daju zbog svoje dece pa i one koja dolaze kao naše komšije, rođaci, unuci, poznanici – znači zbog sve dece sa bruske teritorije, bez ikakve razlike kojoj ulici, selu ili školi pripadaju. Bez stručnih ljudi nade nema već se samo stvara privid da će biti bolje i da će se nešto epohalno promeniti, što je nemoguće ako svojom celokupnom biografijom to i ne garantuješ a ne samo praznim obećanjima zbog kojih si mnoge izneverio nebrojano puta."
Ima li zaista takvih ljudi u Brusu?
"Smatram da ih ima, oni su tu oko nas, samo ih treba potražiti i pružiti im šansu. Ako i ne znate takve ljude znajte da je to prvi od dokaza da nemate puno ljudi oko sebe za koje smatrate da je privilegija što ih poznajete i što hoće da vas prepoznaju. Ne možete pogrešiti ako date šansu mladom čoveku da organizuje sportsku aktivnost ili vođenje kluba u Brusu, a puno ih je sa tek završenim fakultetima i bez posla kao prilike da se iskažu. Oni su još uvek neiskvareni i treba im dati šansu."
Veoma ste aktivni u PSD ali i van njega. Završili ste obuku GSS, aktivno se bavite sportom - skijanjem i planinarenjem... Imate li u pomenutim sferama nečeg čemu se niste u dovoljnoj meri posvetili a planirate?
"Moram napomenuti da mi u skijaškim aktivnostima pomažu neki od članova iz Društva, pa i neke kolege sa posla, bude tu nekad i polemike ali bitno je da postoji rezultat na koji smo ponosni – mnoštvo akcija gde smo pružili besplatnu obuku bruskoj deci, saradnja sa školama, takmičenja, razvijanje ekološke svesti, suđenje na skijaškim takmičenjima i sl. Jedan čovek ne može sve da postigne, najbitnija je podrška iskrenih ljudi na koje možeš uvek da računaš. Imao sam sreće da su sve akcije koje sam organizovao bile u potpunosti ostvarene prema planu, nadam se da ću tako i nastaviti, ali to će vreme pokazati.
Smatram da se planinarenju u Brusu, ishrani u prirodi, orijentiringu mora prići na nov način jer u prilog tome idu i poražavajuće činjenice da je broj planinara u 2016. godini veoma opao u našem "Srebrncu", dok sekcije Ishrana u prirodi i Orijentiring i dalje nisu zaživele, ali ne znači da uskoro i neće.
Iako sam naklonjeniji skijanju, smatram da je planinarenje aktivnost koja se ne sme zanemariti jer je mnogo šta poteklo odatle (alpinizam, skijanje, speleologija, spašavanje, orijentiring, ishrana u prirodi...). Neophodno je da ljudi sami pokažu interesovanje za nečim i da je bezuspešno da ih nešto siliš da urade čak i ako znaš da će ti posle planinarske akcije biti veoma zahvalni."
Koliko je današnji čovek odaljen od prirode?
"Zapitajte se samo koliko vas redovno uveče šeta, a da ne pitam koliko vas je sebe nagradilo nekom šetnjom brdima i proplancima u okolini Brusa ili po planinskim vrhovima Srbije?
Sve vodeće zemlje u poslednje dve decenije savetuju svojim građanima da planinare jer je to najzdravija aktivnost za čoveka - produžava mu život i čini ga kvalitetnijim zbog umerenog napora i mnoštva pozitivnih emocija tokom samih šetnji (prelepi pejzaži, druženje sa istim dobronamernim svetom, razvijanje ekološke svesti...)."
Vaša poruka za kraj današnjeg razgovora?
"Brusjani, uzmite učešće u svim bruskim sportovima, mnogo je lakše deliti savete i čekati da se sve samo od sebe reši i promeni na bolje. Pomozite svojim interesovanjem i savetima da pokrenemo u Brusu sve što smatrate da je kvalitetno, zdravo i poželjno kako za samu decu, kao primarnim korisnicima, tako i za sve građane Brusa.
Smatram da pobeđuje sve što se radi pošteno i javno, i ako to vode ugledne i cenjene osobe od strane sredine u kojoj žive i rade. Najvažnije je da takvima, ako ih prepoznajete među sobom, pružite iskrenu podršku makar i u vidu par rečenica, kako bi znali da je to što rade dobro. U muci se poznaju junaci. Priđite im i pružite im priliku da vas prepoznaju kao sebi sličnog. Znam da mnogi i ne znaju o čemu pričam "trčeći" svakog dana da ispune svoj malograđanski život svime što je "u trendu" kako bi ostali kompetentni da diskutuju o svemu i prate sam život, dok istovremeno sam život prolazi pored njih."
Da ne zvuči to malo idealistički?
"Naravno da zvuči. Biram da još uvek verujem u to jer moj ugao posmatranja još nije opterećen ljudskim interesima, intrigama i zamagljenom svešću. Smatram da sam privilegovan činjenicom da mogu glasno da kažem da nemam gazdu i da za sve što radim i govorim račune svodim još uvek samo sebi."
Zahvaljujemo se na razgovoru Aleksandru Mitroviću i nadamo se da će aktivnosti PSD "Srebrnac", naročito planinarske i skijaške sekcije, krenuti uzlaznom putanjom i da će biti sve više planinara i skijaša u Brusu.
N.Miljković
