Svetski dan srca obeležava se 29. septembra kada se organizuju brojne aktivnosti članova i partnera Svetske federacije za srce kao što su predavanja, tribine, javne manifestacije, koncerti, sportski događaji.
Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti kod 17,5 miliona ljudi svake godine. Procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 80% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).
Zabluda je da od bolesti srca i krvnih sudova obolevaju samo starije osobe, osobe muškog pola i ekonomski razvijeniji delovi stanovništva. Danas, nijedan stanovnik naše planete nije pošteđen od bolesti srca i krvnih sudova, bez obzira na to gde živi, kojeg je pola, uzrasta i socijalno-ekonomskog statusa.
Deca predstavljaju posebno rizičnu kategoriju za pojavu bolesti srca i krvnih sudova. Bolesti srca i krvnih sudova mogu da se jave i pre rođenja, a rizik raste tokom detinjstva usvajenjem loših životnih navika, kao što su nepravilna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti i izloženost duvanskom dimu. Određene neprepoznate i nelečene zarazne bolesti kod dece su poseban problem, jer mogu da izazovu trajna oštećenja na srcu, koja se često leče jedino hirurškim intervencijama.
O najznačajnijim faktorima rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti kao i načinu zaštite srca pročitajte na linku OVDE
Nenad Miljković izvor:zdravlje.org.rs
