Svetski Dan Srca

Svetski dan srca obeležava se 29. septembra kada se organizuju brojne aktivnosti članova i partnera Svetske federacije za srce kao što su predavanja, tribine, javne manifestacije, koncerti, sportski događaji.

Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti kod 17,5 miliona ljudi svake godine. Procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 80% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).

Zabluda je da od bolesti srca i krvnih sudova obolevaju samo starije osobe, osobe muškog pola i ekonomski razvijeniji delovi stanovništva. Danas, nijedan stanovnik naše planete nije pošteđen od bolesti srca i krvnih sudova, bez obzira na to gde živi, kojeg je pola, uzrasta i socijalno-ekonomskog statusa.

Deca predstavljaju posebno rizičnu kategoriju za pojavu bolesti srca i krvnih sudova. Bolesti srca i krvnih sudova mogu da se jave i pre rođenja, a rizik raste tokom detinjstva usvajenjem loših životnih navika, kao što su nepravilna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti i izloženost duvanskom dimu. Određene neprepoznate i nelečene zarazne bolesti kod dece su poseban problem, jer mogu da izazovu trajna oštećenja na srcu, koja se često leče jedino hirurškim intervencijama.

Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti
Većina KVB je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest. Međutim, postoje i neki faktori rizika koji se ne mogu kontrolisati.
Među najznačajnije faktore rizika koji su odgovorni za smrtnost od KVB, ubrajaju se povišen krvni pritisak (kome se pripisuje 13% smrtnih slučajeva na globalnom nivou), zatim upotreba duvana (9%), povišen nivo šećera u krvi (6%), fizička neaktivnost (6%) i prekomerna telesna masa i gojaznost (5%).

Promenjivi faktori rizika

Hipertenzija (povišen krvni pritisak)
Hipertenzija je vodeći uzrok KVB širom sveta, a visok krvni pritisak se naziva „tihi ubica”, jer često nije praćen znacima upozorenja ili simptomima, pa mnogi ljudi i ne znaju da ga imaju.
Krvni pritisak se meri i evidentira kao odnos dva broja u milimetrima živinog stuba – na primer, 120/78 mm Hg. Prvi broj označava sistolni (tzv. gornji) krvni pritisak – pritisak u arterijama u trenutku kada je srčani mišić u kontrakciji, a drugi broj označava dijastolni (tzv. donji) pritisak – pritisak u arterijama kada je srčani mišić opušten između dve kontrakcije. Visok krvni pritisak se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je 140 mm Hg ili viši, odnosno kada je dijastolni pritisak 90 mm Hg ili viši. Prehipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je između 120–139 mm Hg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak između 80–89 mm Hg.
Na globalnom nivou, skoro milijardu ljudi ima visok krvni pritisak (hipertenziju), od kojih dve trećine živi u zemljama u razvoju. U Srbiji prehipertenziju i hipertenziju ima 47,5% odraslog stanovništva. Kod muškaraca prehipertenziju i hipertenziju ima 48,5%, a kod žena 46,5%.
Hipertenzija je jedan od najvažnijih uzroka prevremene smrti širom sveta, a ono što zabrinjava je činjenica da se procenjuje da će 1,56 milijardi ljudi živeti sa hipertenzijom u 2025. godini.
Sve navedeno upućuje na važnost redovnog merenja krvnog pritiska.

Upotreba duvana
Procenjuje se da je pušenje uzrok nastanka skoro 10% svih KVB. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života, raste sa godinama i viši je kod žena nego kod muškaraca.
U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od ishemijskih bolesti srca se znatno smanjuje, a u roku od 15 godina od prestanka pušenja, rizik od kardiovaskularnih oboljenja se izjednačuje sa rizikom koji postoji kod nepušača. U svetu ima milijardu svakodnevnih pušača duvana. Najviša učestalost svakodnevnih pušača duvana zabeležena je u evropskom regionu (31%), a najniža u afričkom regionu (10%). U Srbiji, svakodnevno konzumira duvanske proizvode 32,6% muškaraca i 25,9% žena.

Povišen nivo šećera u krvi – šećerna bolest
Šećerna bolest se dijagnostikuje u slučaju kada su vrednosti jutarnjeg nivoa šećera u krvi 7,0 mmol/L (126 mg/dl) ili više, a KVB uzrok su 60 procenata svih smrtnih slučajeva osoba sa šećernom bolešću. Rizik od kardiovaskularnih bolesti je od dva do tri puta veći kod osoba sa tipom 1 ili tipom 2 šećerne bolesti, a rizik je veći kod osoba ženskog pola. Kardiovaskularni rizik raste sa povišenim nivoom vrednosti šećera u krvi, a prognoza KVB kod osoba sa šećernom bolešću je lošija.
U svetu učestalost dijabetesa kod odraslih osoba iznosi 10%, dok u našoj zemlji učestalost dijabetesa kod odraslog stanovništva iznosi gotovo 8%.
Ako se šećerna bolest ne otkrije na vreme i ne leči može doći do ozbiljnih komplikacija, uključujući srčani i moždani udar, bubrežnu insuficijenciju, amputaciju ekstremiteta i gubitak vida.
Redovno merenje nivoa šećera u krvi, procena kardiovaskularnog rizika kao i redovno uzimanje lekova, uključujući insulin, može poboljšati kvalitet života ljudi sa šećernom bolešću.

Fizička neaktivnost
Osoba je nedovoljno fizički aktivna kada manje od pet puta nedeljno upražnjava polučasovnu fizičku aktivnost umerenog intenziteta ili je manje od tri puta nedeljno intenzivno aktivna manje od 20 minuta.
Nedovoljna fizička aktivnost je četvrti vodeći faktor rizika umiranja. Ljudi koji su nedovoljno fizički aktivni imaju 20 do 30 procenata veći rizik od svih uzroka smrti u odnosu na one koji su fizički aktivni najmanje 30 minuta veći broj dana u toku nedelje. U svetu je nedovoljna fizička aktivnost zastupljena kod 31% odraslog stanovništva, a u Srbiji je nedovoljno fizički aktivno 44% odraslih.

Nepravilna ishrana
Utvrđena je povezanost visokog unosa zasićenih masti, trans-masti i soli, kao i nizak unos voća, povrća i ribe sa rizikom za nastanak kardiovaskularnih bolesti.
Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečijem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta.
Učestalo konzumiranje visokoenergetskih namirnica, kao što su prerađene namirnice koje su bogate mastima i šećerima, dovodi do nastanka gojaznosti. Visoka potrošnja zasićenih masti i trans-masnih kiselina je povezana sa srčanim bolestima, dok eliminacija trans-masti iz ishrane i zamena zasićenih masti sa polinezasićenim biljnim uljima smanjuje rizik od nastanka koronarne bolesti srca.
Pravilna ishrana može da doprinese održavanju poželjne telesne mase, poželjnog lipidnog profila i nivoa krvnog pritiska.

Nivo holesterola/lipida u krvi
Povišen nivo holesterola u krvi povećava rizik od nastanka srčanih oboljenja i moždanog udara. Na globalnom nivou, jedna trećina ishemijskih bolesti srca se može pripisati visokom nivou holesterola u krvi. Smanjenje visokog nivoa holesterola u krvi smanjuje rizik od nastanka srčanih oboljenja.

Prekomerna uhranjenost i gojaznost
Gojaznost je usko povezana sa glavnim kardiovaskularnim faktorima rizika kao što su povišen krvni pritisak, netolerancija glukoze, dijabetes tipa 2 i dislipidemija.
Prema rezultatima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2013. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase, više od polovine stanovništva uzrasta 15 godina i više, bilo je prekomerno uhranjeno (56,3%), odnosno 35,1% stanovništva je bilo predgojazno i 21,2% stanovništva gojazno. Gojaznost je kod oba pola bila približno isto rasprostranjena (muškarci 20,1% i žene 22,2%). 

Nepromenljivi faktori rizika - Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo
Pored promenjivih faktora rizika, postoje i faktori rizika koji se ne mogu menjati. Međutim, osobe iz ovih rizičnih grupa bi trebalo da redovnije kontrolišu svoje zdravlje.

Godine starosti
KVB postaje sve češća pojava u starijem životnom dobu. Kako čovek stari, srce prolazi kroz postepene fiziološke promene, čak i u odsustvu bolesti.
Srčani mišić sa starenjem ne može u potpunosti da se opusti između dve kontrakcije što ima za rezultat da komore postaju krute i rade manje efikasno.
Ove fiziološke promene nastale sa procesom starenja mogu da doprinesu dodatnim komplikacijama i problemima pri lečenju KVB.

Pol
Muškarci imaju veći rizik za pojavu bolesti srca od žena u premenopauzi. Posle menopauze rizik se izjednačava. Rizik za nastanak moždanog udara je isti kod žena i muškaraca.

Bolesti u porodici
Porodična istorija kardiovaskularnih oboljenja ukazuje na povećani rizik kod potomaka. Ako je prvostepeni krvni srodnik imao koronarnu bolest srca ili moždani udar pre 55. godine života (rođak muškog pola) ili 65. godine života (rođak ženskog pola), rizik je veći.

Kako da zaštitite svoje srce?

Budite fizički aktivni
Sprovodite redovnu umerenu fizičku aktivnost. Samo 30 minuta aktivnosti dnevno može da pomogne u sprečavanju srčanog i moždanog udara. Neka to postane vaš životni stil – regularni deo svakog vašeg dana! Krećite se stepenicama umesto liftom, izađite iz autobusa nekoliko stanica ranije i prepešačite deo planirane trase. Bavite se vežbama pri kojima se prijatno osećate (npr. plivanje, šetnja, vožnja bicikla itd.)
Fizička aktivnost će sigurno pomoći i da se oslobodite stresa a, osim toga, idelan je saveznik  u borbi sa kilogramima.

Prestanite sa pušenjem i zaštitite se od duvana
Ako prestanete da pušite, rizik od koronarne bolesti srca biće dvostruko niži u roku od samo godinu dana uz trend vraćanja na normalan nivo tokom vremena. Osim kontrole i promene sopstvenih izbora i navika, važno je da izbegavate zadimljeno okruženje – i sama izloženost duvanskom dimu (pasivno pušenje) značajno povećava rizik od srčanog udara.

Jedite zdravo
Nezdrava ishrana dovodi do gojaznosti. Ishrana pre svega treba da bude količinski i po kvalitetu adekvatna. U ishrani treba da budu zastupljenje namirnice kao što su voće, povrće, integralne žitarice, mršava mesa, mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masnoća i riba. Budite oprezni sa obrađenom hranom koja često sadrži visok nivo soli. Izbegavajte alkoholna pića koliko god je to moguće. Pijte dosta vode!

Održavajte zdravu telesnu težinu
Trudite se da dostignete i održavate idealnu telesnu masu, u skladu sa vašom visinom, godinama starosti, polom. Gojaznost je faktor rizika razvoja ishemijske bolesti srca. Karakteriše se uvećanjem masne mase tela u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja brojnih komplikacija na mnogim organima i organskim sistemima, što za posledicu ima povećani morbiditet i mortalitet. U odraslih osoba definiše se kao indeks telesne mase ≥30 kg/m2.*
*Jednostavan a dobar način za praćenje zdrave telesne težine je upotreba BMI (indeks telesne mase), koji, kroz odnos telesne visine i mase, daje grubu procenu udela masti u organizmu. Da biste izračunali svoj BMI, podelite svoju masu (u kilogramima) sa vrednošću svoje visine (izražene u metrima) na kvadrat. Preporuka je da zdrava odrasla osoba treba da održava svoj BMI između 18,5 i 24,9 kg / m².

Znajte vaše brojke
Redovno kontrolišite visinu svog krvnog pritiska, nivo holesterola i glukoze u krvi.
Ne zaboravite da je visok krvni pritisak glavni faktor rizika za nastanak moždanog udara, kao i oko polovine svih bolesti srca. Počevši od vrednosti 115/75 mm Hg, rizik za KVB se udvostručuje sa svakim porastom za 20/10 mm Hg u odnosu na prethodnu vrednost TA.
Povišeni nivoi holesterola i šećera u krvi dodatni su faktori rizika i značajno povećavaju šanse za nastanak pomenutih oboljenja. Poželjne vrednosti ukupnog holesterola su manje od 5,2 mmol/l a glukoze od 4.0 do 6.0 mmol/l pre jela.

Smanjite mentalni stres
Mentalni stres kao faktor rizika za KVB neizbežni je pratilac savremenog života.
Mentalni stres može biti hronični stres (praktično od rođenja), zatim rezultat uticaja socijalne sredine – posledica ekonomsko-političke krize, emotivni stres, poremećaji ponašanja u sklopu anksioznih poremećaja i reakcija (razni oblici depresija, aktuelni postraumatski stres sindrom kod prognanih lica, nakon prirodnih nepogoda…), panike, fobije.
Primena metoda kontrole mentalnog stresa (npr. psihološke radionice i sportsko rekreativne vežbe) predstavlja jedan od načina prevazilaženja ovog faktora rizika.

Budite ponosni na sve što radite za svoje zdravlje i zdravlje vaše porodice.


Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.
Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE