”Jedino što ja priželjkujem je da mi se pruži šansa da još radim, jer mnogo toga nisam rekao kroz fotografiju” – fotograf Zoran Trbović Trba.
Njegove fotografije su, bez preterivanja, deo mejnstrim sintagme zbog koje je rok fotografija na teritoriji bivše Jugoslavije bila prepoznatljiva u svojoj crno beloj verziji. Imena sa te scene sa kojima je ovaj fotograf sarađivao su za njegovu biografiju veliki kuriozitet ali očigledno nisu dovoljan uslov za dalji angažman.
Najprostije rečeno, životna priča ovog fotografa je još jedno flagrantno nasilje koje se sprovodi nad karijerama koje iza sebe imaju dugi niz godina dokazivanja.
Jedina satisfakcija koje se Zoran Trbović, za sada, čini mi se dobro drži je fakat. Stanje stvari koje mu niko, i da hoće, ne može oduzeti.
Naime, veliki broj, portreta rok zvezda koje viđamo na internetu su zapravo njegove fotografije. Zbog toga i nema smisla nabrajati koga je sve fotografisao jer je skoro svako lice YU rok scene bilo ispred njegovog objektiva.
Moram da istaknem da su dve fotografije mimo ove scene možda i njegove najiskorišćenije fotografije: Dušana Radovića i Zorana Đinđića. To gde se sve one nalaze izgleda se otima kontroli.
Sa majstorom rok fotografije Zoranom Trbovićem i njegovom suprugom Krinkom redakcija Puta u Art je u prijatnom razgovoru saznala mnogo toga o gorućoj temi autorskih prava i o njegovoj burnoj karijeri.
Nastavak teksta i fotografije na linku OVDE
