U čitavoj Toplici najbolji vidikovac predstavlja vrh Treska visine 1.439 m koji se izdiže između između Štavkse reke (na jugu), Blaževske reke (na zapadu) i Đerekaruše (na severu). U neposrednoj blizini vrha su neistražena pećinska crkva, ostaci građevina i kameni krstovi.
Stara bukova šuma bogata je gljivama, lekovitim biljem koje meštani beru 7. jula, na Ivandan, i izvorima hladne i pitke vode.
Od lokaliteta Jagnjilo u selu Štava preko zaseoka Trečnjice, do vrha Treske, treba da se prepešači oko 4,5 km i savlada visinska razlika od 535 m, a za to treba oko sat i po napornog hoda.
Najveću pažnju turista i prirodnjaka, svojom bizarnošću i originalnošću, privlači Štavska treska ogranak Kopaonika, na severu od Štave. Nju je još pre 110 godina istakao Tihomir R. Đorđević, sa "dva kamena roga Velika i Mala Treska na vrhu, koji, okićeni šumom sa sviju strana, kao kakvom bujnom grivom, izgledahu u večernjoj rumeni nenadmašno čarobno".
Postoji jedna legenda vezano za sam vrha Treske. Iz sela Batote, pogled na Tresku ostavlja bez daha svakog posmatrača. Lik žene u kamenu!
Kako legenda kaže, pre skoro jednog veka desila se velika tregedija, za tadašnje vreme. Naime, jedna devojčica odvela je koze na čuvanje bez da iko zna, priča moja baka koja je tada bila jako mala. Čuvajući koze, one su počele da jure po stenama, devojčica je pojurila za njima da ih vrati ne znajući da kozama stene ne predstavljaju nikakav problem. U nekom trenutku na nju se obrušila stena, koja je bila fatalna po njen život. Njena tetka Sutka, poreklom iz Milića u selu Žarevo pričala je mojoj babi svaki detalj tadašnjeg događaja.
Vremenom, vrh Treske poprimio je oblik žene, tj. profil. Očaravajući prizor duge kose koja pada ka obroncima, čelo, nos, usne i brada.
Vredno je svakog pogleda.
Planinari često pohode Tresku što možete videti na linku OVDE
D.Vučković
