OTETO OD ZABORAVA
U OGNJU BEŽMO, NE IZGORŽEMO -O NEKIM OBIČAJNIM RADNJAMA U NAŠEM KRAJU-
DOŽEVNICA
Na završetku žetve, obično na sredini njive, ili gde je žito najbolje ostavlja se doževnica ili “snaša”. Evo kako izgleda cela ta običajna radnja:
Žetvari se kreću u krug i otkidaju srpom dve tri slamke. Kada ostane za jednu ruku, poveže se klasjem crvenim i belim pletivom a u sredini se stavi drenov ili hrastov krst (krst mora da bude od rodnog drveta). To se zove “snaša” a ceo običaj doževnica sprovodi se poslednjeg dana žetve. Posle toga srpovi se povežu klasjem i slamom u jednu gomilu i ostavljaju se. svrha i cilj ovog običaja je da žito naredne godine bolje rodi i da se u kuću dovede snaša. Kod nekih smo uočili da je ručak za žetvare tog dana obilniji i malo bolji od drugih dana.
TODOROVA SUBOTA
Na Todoricu (Todorova subota) koja je negde početkom marta rano u jutarnjim satima još pre svanuća vršila se sledeća običajna radnja:
Još sanjivoj deci u se da kamena ploča i igla šivaćka. Dete vrhom igle bode u kamen i uz pomoć starih uzvikuje:
BODI, BODI! ( kaže dete)
ŠTA BODEŠ? ( pitaju stariji)
ZLE OČIJU! ( odgovara dete)
UBODIDAJ NIJE! ( odgovaraju stariji)
UBODODAJ NIJE! ( odgovara dete)
NOVO BRAŠNO
Kad se od novog žita smelje brašno, zamesi se testo i prvo se od tog testa uzme deo i njime se na kućnim ulaznim vratima nacrtaju pri vrhu tri krsta, dva krsta sa strane su u krugu, a jedan je u sredini.
Ova običajna radnja je znak zahvalnosti, ali i znak da se kuća uhlebila. Ovaj običaj se zadržao sve do sedamdesetih godina u selima oko Blaževa.
U OGNJU BEŽMO NE IZGORŽEMO
Rano ujutru na Božić napravi se u kući krug od težine i zapali na tri mesta. Deca i svi ukućani uđu u krug i dok gori okreću se i ponavljaju ove reči:
U ognju be’mo, ne izgor’emo!
U bolesti be’mo, ne navati’mo!
U vodi be’mo, ne udavi’mo se!
U gvojzu be’mo, okova’mo se!
Kazivala Vidinka Nestorović Blaževo
KAD TI PROZELENEO...
Kad se neko ubode na trn i trn izvadi onda se on uzima između palca i kažiprsta i tri puta se dune u njega i izgovara se:
Kad ti prozeleneo, tad mene prst zaboleo!
Ovo se čini da se rna ( ubod ) ne podljuti i da ne otekne i nagnoji.
OBRAZDIONICA
Ovaj običaj sprovodio se prvog dana oranja i setve, odnosno kada se uzore prva brazda, ili kako se kaže kad se obrazdi.
Još kod kuće orač na kažiprstu svoje desne ruke stavi struk bosiljka i obavije ga crnim i belim pletivom a to isto uradi na desnom rogu desnog vola. Ponegde to rade i na plugu. Kad se stigne na njivu i uzore prva brazda, prekrsti se i popije malo rakije. Kasnije stiže domaćica sa ručkom. To je pogača i najčešće pečena ili kuvana kokoška ili kakvo drugo jelo. Oranje se obustavlja tamo gde se stalo i orač sam ili poziva drugog orača i lome pogaču preko pluga blagosiljajući dobar rad. Parče pogače daje najpre desnom volu,a zatim seda u brazdu, prekrsti se popije malo rakije i ruča. Ako ima u blizini još orača poziva ih: Dođite da se prekrstimo, odrazdio sam!
Običaj je zabeležen od Nenada Vučkovića iz Radunja
O NEKIM OBIČAJIMA I VEROVANJIMA ZA VREME SVADBE
Najinteresantnije običaje i verovanja za vreme svadbenih veselja,čuo sam i zabeležio od Milosije Vučić iz sela Iričić. Sve ono što mi je ona kazivala odnosi se na porod i zaštitu dece.
Milosija priča:
Da mladenci imaju što više dece i da bude više muških i da deca budu zdrava, gledna i pametna treba uraditi sledeće:
- Svadbeni kolač treba da umesi trudna žena.
- Dok traje svadbeno veselje, ne treba ništa da bude zaključano a stoka ne treba da bude vezana ni pripnuta.
- Kad mladenci legnu u postelju treba da ih pokrije i da kaže: “ Ovo dvoje, uskoro bilo troje, petoro, desetoro!”
- Ali najvažnije, potencira Milosija, je da kad svatovi naiđu na zaprežna volujska kola, obavezno vo da se ispregne dok svatovi ne prođu. Ovo se čini zbog mladoženje da ne bude vezan ( nemoćan ) i da brak ne ostane bez dece.
- Da bi bilo više muške dece, kada mlada ulazi u kuću, treba da se gleda drenov venac i da se govori: “jedan bor, dva bora, treća bela borika…”
- Da bi se rodila muška deca treba pred prvu bračnu noć izgovoriti:“ Klin do klina, sin do sina!” ili "Klin, klin pa latna!”
- Da bi se obezbedilo da deca budu razumna, govorljiva i gledna ( lepa ) treba uraditi sledeće:
Mlada da pogleda u odžak da bi deca bila crna.
Razdrešiti sve zaveske da bi deca bila razborita.
Treba prisluškivati kod prozora mladine i mladoženjine sobe da deca ne bi bila gluva.
Milosejin stariji sin ima četiri ćerke. Na moje pitanje zašto od ovoga nešto nije primenila da bi se rodio sin, Milosija me prekorno pogleda i reče:
“Ja vidim da mi i ti ne veruješ! A šta misliš dal sam mogla sve ovo da stignem, sve ovo da primenim a mnoge koje sam terala su se podsmejavali kao i ti. Pa i moj sin nije hteo da izgovori: Klin do klina, sin do sina!, a sad mu đavo kriv”.
Oteo i sačuvao od zaborava Miroslav Vučković
